Ћир Lat

Шумарски факултет > Наставно особље>Асистенти>Бранко Кањевац
+

Бранко Кањевац

Асистент
Телефон: +381 (11) 3053 803
Е-маил: branko.kanjevac@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 130а
Консултације: среда, 12–14 часова

Мастер инжењер шумарства Бранко Кањевац рођен је 1990. године у Пријепољу. После завршетка основне школе, гимназију природно‑математичког смера завршио је у Аранђеловцу 2009. године. Шумарски факултет Универзитета у Београду је завршио 2013. године. Мастер рад је одбранио 2015. године. У звање сарадника у настави за ужу научну област Гајење шума изабран je 2014. године, реизабран 2015. године, а у звање асистента изабран је 2016. године. На основним и мастер студијама ангажован је за извођење вежби из више предмета из уже научне области Гајење шума.

У протеклом периоду боравио је на краћим студијским боравцима на шумарским факултетима у Сарајеву и Брну у оквиру програма Cost Action FP 1301 – EuroCoppice.

У свом досадашњем раду објавио је 11 библиографских јединица. Тренутно учествује у реализацији једног националног и једног међународног научноистраживачког пројекта.

Био је члан 7 комисија за оцену и одбрану завршних радова.

Од 2015. године обавља функцију секретара Катедре гајења шума.

Област истраживања

Екологија гајења шума, гајење шума (обнављање и нега шума, мелиорација деградираних шума), узгојна аналитика, примена метода симулације и визуелизације у гајењу шума

Ангажовање у настави

Основне студије

Мастер студије

Одабрани научни радови

  1. Кањевац, Б. (2015): Могућност оптимизације мера неге шума применом узгојне аналитике путем визуелизације и симулације. Мастер рад у рукопису, Шумарски факултет у Београду, стр. 91.
  2. Крстић, М., Кањевац, Б., Бабић, В. (2015): Упоредне карактеристике симулације проредних захвата коришћењем различитих критеријумапри дознаци. Шумарство бр. 3, УШИТС и Шумарски факултет Београд, стр. 1-16.
  3. Крстић М., Кањевац Б., Бојић, С. (2016): Изграђеност круна Панчићеве оморике (Picea omorika Panč./Purkyne) у семенској састојини на подручју Сребренице. Шумарство бр. 1-2, УШИТС и Шумарски факултет Београд, стр. 39-53.
  4. Алексић П., Крстић M., Кањевац Б., Алексић Н. (2014): Карактеристике раста доминантних стабала липе у вештачки подигнутој састојини на буковом станишту на Јастребцу. Шумарство бр. 3-4, УШИТС и Шумарски факултет Београд, стр. 143-152.
  5. Крстић М., Бабић В., Кањевац Б. (2013): Прилог познавању климатско-вегетацијских карактеристика брдског подручја Србије. Шумарство бр. 3-4, УШИТС и Шумарски факултет Београд, стр. 113-124.
  6. Krstić, M., Tomašević – Veljović, J., Kanjevac, B. (2015): A contribution to the Hungarian and Turkey oak site defining in central Serbia. IUFRO conference – Reforestation challanges, Belgrade, Serbia, pg. 127 – 133. ISBN 978-86-918861-1-0.
  7. Krstić, M., Vukin, M., Kanjevac, B. (2015): Coppice forests in Belgrade area in Serbia. Cost Action FP 1301 Conference – Ecology and Silvicultural Management of Coppice Forests in Europe, Bucharest, Romania, pg. 32 – 34, 19 – 21 October.
  8. Krstić, M., Cvjetićanin, R., Babić, V., Kanjevac, B. (2016): Contribution to the dendrologic diversity in the forest of National Park „Fruška Gora“ in Serbia. Cost Action FP 1301 Conference – Coppice forests in Europe: ecosystem services, protection and nature conservation. University of Antwerp, Belgium, pg. 32, 16 – 17 June 2016.
  9. Krstić, M., Babić, V., Stajić, S., Kanjevac, B. (2013): Карактеристике климе висинског појаса шума сладуна и цера у Шумадији. Округли сто: Обнављање шума сладуна и цера, 27 октобар, Београд. Зборник радова 115-122. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије, ЈП Србијашуме. ISBN 978-86-906937-5-7.