+

Ненад Кеча

Редовни професор
Телефон: 011/ 3053 885
Е-маил: nenad.keca@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 96
Консултације: понедељак, 09.00‒11.00; четвртак, 11.00‒13.00

Др Ненад Кеча је рођен 25. 10. 1975. године у Сенти. Основну школу је завршио у Кањижи, а средњу (гимназију) у Сенти. Шумарски факултет у Београду, смер Шумарство, уписао је школске 1994/95. године и дипломирао 1999. године са просечном оценом 9,72.

Последипломске студије (магистратуру) на курсу: „Заштита шума и украсних биљака” је уписао школске 1999/2000. године. Магистарску тезу под насловом: „Проучавање најзначајнијих гљивичних болести топола Populus x euramericana Dode (Guinier) и могућности сузбијања” је одбранио 2001. године.

Докторску дисертацију под насловом: „Биодиверзитет Armillaria врста и њихова улога у сушењу и пропадању стабала у четинарским и лишћарским шумама Србије и Црне Горе” одбранио је 2005. године.

По дипломирању др инж. Ненад Кеча је радио (од јуна 1999. до децембра 1999. године) као шумарски инжењер у Ј.П. „Србијашуме”. Од 2000. год. радио је прво као асистент‑приправник (у међувремену је одслужио и војни рок), затим од 2003. год. као асистент, а од 2006. год. као доцент на Шумарском факултету у Београду на предмету Шумска фитопатологија (Катедра заштите шума). Кандидат је 2011. године изабран у звање ванредног професора на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету, за ужу научну област Заштита шума и украсних биљака.

Од 2011, када је изабран у звање ванредног професора на Шумарском факултету у Београду, учествује у извођењу наставе и вежби. Акредитован је наставник на сва три нивоа студија у оквиру уже научне области Заштита шума и украсних биљака. У оквиру основних студија био је ангажован у периоду 2014‒2015. године и на Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву (студијски програм Шумарство), на предмету Патологија шумског дрвећа.

У периоду 2003‒2004. године боравио je на Универзитету у Абердину као истраживач, код проф. др Steve Woodwardа и усавршавао се из области шумске фитопатологије. Касније, у периоду мај‒септембар 2005. године, боравио je шест месеци као стипендиста норвешке Владе на Институту за шумарство (данас NIBIO у Ås-у,одсек за Forest Protection, код проф. др Halvor Solheimа). У том периоду се интензивно усавршавао из области трулежница корена и приданка и шумске фитопатологије.

Наставне активности др Ненада Кече обухватају и менторски рад са студентима на основним, мастер и докторским студијама. До сада је био ментор 2 одбрањене докторске дисертације (др Јелена Лазаревић и др Иван Миленковић), као и ментор и члан комисија за одбрану већег броја како завршних тако и мастер радова. Тренутно је ментор за израду 1 докторске дисертације.

Члан уређивачких одбора: Annals of Forest Research (SCI, импакт фактор 0,418), SEEFOR (South-east European Forestry) регионални часопис, Acta Scientiarum Polonorum: Silvarum Colendarum Ratio et Industria Lignaria. Био је главни уредник Гласника Шумарског факултета Универзитета у Београду у периоду 2009‒2013. Рецензент је у часописима: Forest Pathology, European Journal of Plant Pathology, New Zealand Journal of Forest Science, Baltic Forestry, Annals of Forest Research, SEEFOR, Гласник Шумарског факултета и Radovi Šumarskog fakulteta u Sarajevu.

Од доласка на факултет др Ненад Кеча је учествово у реализацији 19 пројеката, од чега 4 међународна и 16 националних научних пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства пољопривреде и заштите животне средине и 5 COST Aкција (FP0801, FP1002, FP1103, FP1203, FP1406). Као резултат ових, по својој тематици и проблематици, разноврсних проучавања произишло је 104 рада.

Област истраживања

Шумска фитопатологија, шумска микологија, заштита шума.

Одабрани научни радови

  1. Јањић, В., Марковић, Ч., Кеча, Н. (2010): Шумарска фитофармација. Универзитет у Београду ‒ Шумарски факултет Београд (376).
  2. Keča, N., Solheim, H. (2011): Ecology and distribution of Armillaria species in Norway. FOREST PATHOLOGY Volume: 41 Issue: 2 Pages: 120-132.
  3. Keča Lj., Keča N., Pajić S. (2011): Investment Appraisal of Poplar Plantations in Serbia. Baltic Forestry 17(2), 268-279 (http://www.balticforestry.mi.lt/bf/PDF_Articles/2011-17%5B2%5D/Kecha_2011%2017%282%29_268_279.pdf)
  4. Keča N., Keča Lj. (2012): The Efficiency of Rotstop and Sodium Borate to Control Primary Infections of Heterobasidion to Picea abies Stumps: a Serbian Study. Baltic Forestry 18(2), 247-254 (http://www.balticforestry.mi.lt/bf/PDF_Articles/2012-18%5B2%5D/Kecha_2012%2018%282%29_247_254.pdf).
  5. Lazarevic J., Keča N., Martinovic A. (2012): Mycorrhization of containerized Pinus nigra seedlings with Suillus granulatus under open field conditions. FOREST SYSTEMS, (2012), vol. 21 br. 3, 498-507.
  6. Keča Lj., Keča N., Rekola M. (2013): Value chains of Serbian non-wood forest products, International Forestry Review 15(3), 315-335 (http://www.bioone.org/doi/pdf/10.1505/146554813807700164).
  7. Кеча, Љ., Кеча Н., Марчета М. (2015): Недрвни шумски производи, Социо-економски и еколошки аспекти. Универзитет у Београду, Шумарски факултет (ISBN 978-86-7299-232-8), (270)
  8. Кеча, Н. (2015): Трулежнице корена и приданка. Универзитет у Београду, Шумарски факултет (ISBN 978-86-7299-233-5), (135)
  9. Караџић, Д., Кеча, Н., Миленковић, И., Милановић, С., Станивуковић, З. (2016): Шумска микологија. Универзитет у Бања Луци-Шумарски факултет. Бања Лука (595).
  10. Lazarević J., Stojičić D., Keča N. (2016): Effects of temperature, pH and carbon and nitrogen sources on growth of invitro cultures of ectomycorrrhizal isolates from Pinus heldreichii forest. Forest Systems (in press).