+

Катедра за противерозиону геотехнику

Шеф Катедре: др Гроздана Гајић, ред. проф.
Заменик шефа Катедре: др Зоран Никић, ред. проф.
Секретар Катедре: Msc Никола Живановић, асистент

Катедра за противерозиону геотехнику је основана 1997. године на иницијативу др Тиосава Тодоровића, редовног професора, који је од оснивања био шеф Катедре до свог одласка у пензију 2006. године. Потреба за формирање Катедре јавила због проучавања физичко-механичких особина земљишта, механизма настанка ерозионих процеса, узајамног утицаја подземних вода и карактеристика земљишта, као и специфичних услова пројектовања и изградње објеката у бујичарству и противерозионим радовима. Од оснивања на катедри су били предмети: Основи геотехнике у бујичарству, Хидрогеологија са геоморфологијом, Материјали у противерозионим радовима, Организација и механизација у противерозионим радовима и Хидраулика са хидрологијом. Одлуком Наставно‑научног већа 1998. године на Катедри је основан последипломски курс под називом Противерозиона геотехника. Настава на последипломском курсу је била организована у два под курса, Хидраулика са хидрологијом бујичних токова и Противерозиона геотехника, са одговарајућим изборним предметима. Од 2000. године до данас на Kатедри се налазе предмети Основи геотехнике у бујичарству, хидрогеологија са геоморфологијом, Материјали у противерозионим радовима, а од новијих датума и одређени број изборних предмета на свим нивоима наставног програма. Предмети који се изучавају на Катедри у непосредној су вези са ерозионим, бујичним процесима и еколошким инжењерингом у заштити земљишних и водних ресурса. Будућим инжењерима пружају неопходна знања о условима истраживања, пројектовања и изградње објеката у бујичарским, противерозионим радовима и еколошкoм инжењерингу у заштити земљишних и водних ресурса.

Приоритети Катедре за противерозиону геотехнику су, како у научном тако и у практичном смислу, изучавање и дефинисање метода еколошког инжењеринга неопходног за заштиту земљишта од ерозије и заштиту и улогу вода фреатске издани у шумским екосистемима.

Кроз научноистраживачку делатност на Катедри су се до сада проучавале следеће тематике: физичке карактеристике земљишта и корелативна веза са ерозионим процесима; унутрашња ерозија; подземне воде са аспекта њиховог коришћења и заштите од њиховог нежељеног дејства, физика земљишта шумских екосистема; воде фреатске издани и њихов значај за шумске екосистеме, консолидација и стабилизација земљишта; еколошки проблеми, заштита, рекултивација и ревитализација, системска истраживања и математичко моделски приступи.

Даљи правци развоја Катедре одвијаће се у смеру: утицаја биолошке компоненте на стабилност падина и косина; улога подземних вода у развоју ерозионих процеса, очувању и постизању виталности шумских екосистема; механизам настанка ерозионих процеса у шумским подручјима; могућност примене материјала за побољшање физичко-механичких карактеристика земљишта, као и примена савремених материјала у изградњи објеката; коришћење и заштита од вода фреатских издани у области биотехничких дисциплина на ерозионим подручјима и шумским екосистемима у циљу одводњавања, наводњавања, санације падинских процеса, утицаја на животну средину, каптирања подземних вода, санације депонија, коришћења обновљивих извора енергије; упознавање карактеристика позајмишта и резерви различитих природних грађевинских материјала (камен, ломљени камен, шљунак, песак, глина) за потребе изградње преграда, брана, обалоутврда и друго.

Изучаване тематске области су нашле примену и у стручној пракси, кроз израду пројеката, студија и извештаја, који се односе на утврђивања физичко-механичких карактеристика земљишта и дефинисања геотехничких услова фундирања и изградње водопривредних објеката са посебним мерама стабилизације слабо носивог, насутог и колапсибилног земљишта. Истраживања и дефинисања квалитета и услова за експлоатацију подземних вода и израду дренажних објеката. Пројектовање објеката за експлоатацију подземних вода, затим за потребе исушивања и наводњавања терена и израду плитких дренажних објеката. Радови везани за проблеме темељних ископа, односно за стабилност темељних јама, одводњавања и исушивања темељних јама, подграђивање, са освртом на обезбеђење унутрашње ерозионе стабилности. Практична решења изградње конкретних објеката и геотехничких мелиорација терена, технологије и распореда грађења. Пројекте рекултивација деградираних експлоатационих простора површинских копова са проучавањима и испитивањима физичко‑механичких особина земљишта у циљу дефинисања најприкладнијег решења техничке и биолошке рекултивације. У овим пројектима значајно је заступљено питање противерозионе заштите косина техничком рекултивацијом моделованог терена. Стручних радови и истраживања санације клизишта и ерозионо нестабилних појава и процеса применом техничких и био техничких решења.

Стручни, односно инжењерско-креативни опус чланова Катедре обилује бројношћу и разноврсношћу у пракси успешно примењених решења. Богато инжењерско искуство оставило је позитивног трага на дизајнирање наставе из предмета које воде чланови Катедре, добру припрему и усмеравање младих колега (студената) у логику инжењерског приступа и начина решавања практичних проблема. У том смислу нарочито су значајни напори и резултати који се постижу у повезивању теоријских знања, дугогодишњег рада у струци у области истраживања, пројектовања и извођења радова у решавању конкретних инжењерских задатака и извођења опита и мерења у лабораторијским и теренским условима.

Пензионисани чланови катедре:

  • др Тиосав Тодоровић, редовни професор;
  • др Вјачеслава Матић, редовни професор;
  • тех. Градимир Живојиновић, лаборант.