+

Катедра гајење шума

Шеф Катедре Гајења шума: др Милун Крстић, ред. проф.
Заменик шефа Kатедре: др Виолета Бабић, доцент
Секретар Катедре: мастер инж. Бранко Кањевац, асистент

Историјат развоја катедре

Катедра гајења шума, као једна од основних организационих јединица Шумарског факултета Универзитета у Београду, као и основних наставних и научних јединица ужестручних предмета и научних дисциплина шумарства, има дугу традицију. Од самог оснивања Шумарског одсека тадашњег Пољопривредно-шумарског факултета (1920. год.) формиран је и Завод за подизање, гајење и заштиту шума са ловарством. Каснијим развојем Факултета, његовом трансформацијом и оснивањем самосталног Шумарског факултета 1949. године, мењају се број и називи предмета у саставу Катедре.

Законом о Универзитету из 1930. године један од укупно 18 завода Пољопривредно-шумарског факултета (претежно заједничких предмета) је и Завод за подизање, гајење и заштиту шума са ловарством. Од стручних предмета у оквиру завода наводе се: Ботаника – општа и специјална; Агрогеологија са минералогијом и петрографијом; Метеорологија са климатологијом; Педологија; Дендрологија и анатомија дрвета; Подизање и гајење шума; Заштита шума; Ловарство.

Уредбом из 1939. год. на Пољопривредно-шумарском факултету формиране су катедре. Општом Уредбом о Универзитетима из 1942. године Шумарски одсек има три катедре: Подизање и гајење шума, Уређење шума, Искоришћавање шума, са укупно 15 стручних предмета. Остали предмети били су у оквиру одговарајућих катедара Пољопривредног факултета. У првим годинама после завршетка Другог светског рата за новоуписане генерације студената, почевши од школске 1945/46. године, настава се (са тежњом да се усмеравањем „продубљавају” биолошка и техничко-технолошка компонента шумарства) одвијала у следећа два смера: Шумско-узгојни смер; Шумско-индустријски смер.

У оквиру Шумско-узгојног смера од предмета Катедре Подизање и гајење шума слушају се предмети: Ботаника; Петрографија са геологијом; Дендрологија; Педологија; Метеорологија са климатологијом; Анатомија дрвета; Исхрана биља; Шумске културе; Гајење шума; Шумске мелиорације; Заштита шума. Од школске 1952/53. године у састав Катедре уводи се нови предмет: Фитоценологија.

Одредбама првог Статута Шумарског факултета из 1956. године формирана су два одсека: Општи шумарски и Дрвно‑индустријски. На Шумарском одсеку, у саставу Катедре гајења су следећи наставни предмети: Гајење шума; Дендрологија са фитоценологијом; Анатомија дрвета; Педологија; Ботаника; Метеорологија са климатологијом. На факултету се изводи настава за научно усавршавање, односно, припрему доктората и из научне дисциплине: Обнова и гајење шума.

Статутом Шумарског факултета из 1960. год. на Шумарском факултету формирају се 5 одсека. У оквиру Шумарског одсека Катедра гајења шума састоји се од следећих наставних предмета: Гајење шума; Дендрологија са фитоценологијом; Исхрана биљака са микробиологијом; Шумарска педологија; Петрографија са геологијом; Метеорологија са климатологијом; Основи гајења и уређивања шума (на Одсеку за озелењавање насеља и Одсеку за ерозију и бујице). Изменом и допуном Статута Шумарског факултета из 1961. године, у циљу издвајања осталих делатности шумарства у пракси од класичног делокруга рада шумарских стручњака, Шумарски одсек је подељен на два: Одсек за Гајење шума; Одсек за експлоатацију шума.

Статутом Шумарског факултета из 1974. год., у складу са Законом о удруженом раду (ЗУР), на Шумарском факултету формирају се самоуправни институти, а 1977. и 1978. год., у складу са ЗУР-ом, наведени институти на Шумарском факултету постају Основне организације удруженог рада (ООУР). Међу њима је и ООУР Институт за шумарство, у оквиру кога је Катедра гајења шума са наведеним наставним предметима, и уведеним новим предметом: Проучавање и унапређивање животне средине. Из области гајења шума обавља се и последипломска настава за стицање академског степена: магистра и специјалисте. Из ове области ради се и докторат.

Одредбама Статута Шумарског факултета из 1983. год. уводе се факултативни, тј. изборни предмети. Катедра гајења шума састоји се из наставних предмета: Петрографија са геологијом; Метеорологија са климатологијом; Педологија; Гајење шума; Дендрологија са фитоценологијом; Шумарство у пејзажној архитектури (на Институту за пејзажну архитектуру). Новоуведени факултативни предмети у саставу Катедре су: Типологија шума; Мелиорације шума. Из области гајења шума обавља се последипломска настава а ради се и докторат. Гајење шума је обавезан предмет на последипломској настави из области уређивања шума. Статутом Шумарског факултета из 1988. год. укидају се ООУР-и и Шумарски факултет се поново организује као јединствена образовно-научна институција, која обавља наставну и научноистраживачку делатност у оквиру одсека: Одсек за шумарство; Одсек за обраду дрвета; Одсек за хортикултуру; Одсек за заштиту од ерозије. Овакав облик организације задржан је до данас, са одређеним променама назива одсека, односно смерова.

Статутом Шумарског факултета из 1998. год. Катедра гајења шума се дели, и формирају се две катедре: Катедра гајења шума и Катедра екологије шума, коју чини већина наставних предмета који су од формирања самосталног Шумарског факултета припадали Катедри гајења шума. Катедру гајења шума после тога чине следећи наставни предмети: Гајење шума; Шумарске мелиорације. Предмети се предају и на Смеру за заштиту од ерозије. Из области гајења шума обављају се магистарске студије, специјалистичке студије, а ради се и докторат.

Статутом Шумарског факултета из 2002. год., на основу новог Закона о Универзитету, поново се на Шумарском факултету формирају одсеци. Катедра Гајења шума тада се састојала од следећих наставних предмета: Гајење шума 1 (предаван је и на Одсеку за заштиту од ерозије); Шумарска екоклиматологија; Гајење шума 2 (Шумарске мелиорације).

Статутом Шумарског факултета из 2006. год., који је усаглашен са новим Законом о високом образовању (ЗОВО), уводи се Болоњски систем образовања (Болоња 1). Изводи се настава на основним студијама (Bachelor), које трају 4 године, мастер студијама (Master), које трају 1 годину, и докторским студијама, са трајањем од 3 године, у оквиру одговарајућих студијских програма на одсецима. Катедра гајења шума садржи следеће наставне предмете: Шумарска екоклиматологија; Екологија гајења шума и Гајење шума I; Екологија гајења шума (на Одсеку за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса); Гајење шума II; Гајење шума по намени (мастер студије); Моделовање и GIS у гајењу шума (мастер студије). У оквиру мастер студија постоји посебан модул: Гајење шума, биљна производња, заштита и екологија.

У складу са ЗОВО, у поступку акредитације нових студијских програма 2008. год. (Болоња 2) уведени су изборни предмети. Поред наведених, на Катедри гајења шума уведен је изборни предмет Гајење шума посебне намене. Образују се уже научне области, а УНО Гајење шума чине исти наставни предмети.

Први завршни рад на Шумарском факултету по Болоњском систему образовања урађен је и одбрањен из уже научне области Гајење шума – Владимир Васић (рад одбрањен 2010. год. ‒ ментор проф. др Милун Крстић). Први мастер рад на Шумарском факултету урађен је и одбрањен из уже научне области Гајење шума – Срђан Керен (рад одбрањен 2010. год. ‒ ментор проф. др Милун Крстић).

Новом акредитацијом студијских програма 2013. год (Болоња 3) извршена је измена и допуна Студијског програма Шумарство, тако да се у оквиру уже научне области Гајење шума одвија настава на основним, мастер и докторским студијама у оквиру већег броја наставних дисциплина.