Veštačka inteligencija otkriva klimatski rizik za šume Srema

06/10/26

Hrast lužnjak bi prema klimatskim scenarijima mogao da ima 10–15% manji prirast, a poljski jasen oko 5%. Projekat SmartTogether donosi podatke koji mogu da pomognu šumarima da na vreme prilagode gazdovanje klimatskim promenama.

Na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 29. septembra 2026. godine održana je završna radionica projekta SmartTogether. Skup je otvorio dekan Fakulteta, prof. dr Branko Stajić, koji je ujedno i koordinator projekta za Fakultet. Celokupan projekat je predstavio rukovodilac dr Srđan Stojnić sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada. Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa DIJASPORA 2023.

   

Obraćanja na radionici projekta SmartTogether na Šumarskom fakultetu, 29. septembra 2026. godine.

SmartTogether se bavi razvojem klimatski pametnog šumarstva kroz praćenje vitalnosti stabala u gotovo realnom vremenu, u cilju pouzdanijeg odlučivanja u gazdovanju i zaštiti plavnih šuma. Na radionici su kroz sedam prezentacija prikazane specifičnosti projekta, ekologija šuma lužnjaka i jasena, hiperspektralno i 3D praćenje strukturnog stresa, ciklus ugljenika i emisije CO₂ iz zemljišta, primena veštačke inteligencije u modelovanju prirasta, analiza izotope ugljenika kao izvor saznanja o fotosintezi i prenos znanja u praksu.

Radionica je okupila više od 30 učesnika: predstavnike šumarskih instituta i fakulteta, studente, privatna i državna preduzeća za gazdovanje šumama. Prisustvovali su predstavnici Uprave za šume, JP „Vojvodinašume“, NP „Đerdap“, organizacije Foresteducon i Ecoforestry. Ovaj susret istraživača i prakse otvorio je prostor za razgovor o primeni rezultata u konkretnim uslovima gazdovanja.

Lužnjak sa većim projektovanim padom prirasta od poljskog jasena

Neke od najvažnijih rezultata predstavili su dr Marko Kazimirović i prof. dr Branko Stajić u okviru radnog paketa WP3. Modeli za šume Ravnog Srema, zasnovani na pet klimatskih modela CMIP6, ukazuju na smanjenje prirasta lužnjaka od oko 13% u oba analizirana scenarija. Za poljski jasen projektovani pad iznosi 6,4% u scenariju SSP2-4.5 i 4,8% u scenariju SSP5-8.5.

Reč je o modelskim projekcijama do 2100. godine u odnosu na modelovani prirast u istorijskim klimatskim uslovima. Rezultati se razlikuju među lokalitetima, pa su poznavanje staništa i dostupnosti vode presudni za njihovu primenu. Izraženija osetljivost jasena na stanišne uslove u ovom istraživanju nije značila i veći projektovani pad njegovog prirasta.

Analiza je obuhvatila 1.199 stabala u 74 čiste i mešovite sastojine. Podaci iz godova povezani su sa klimatskim, zemljišnim i hidrološkim karakteristikama. Među ispitivanim pristupima, kombinacija modela Random Forest i XGBoost dala je najtačnije predikcije za obe vrste, pokazujući kako veštačka inteligencija može da podrži procenu budućeg rasta šuma.

Projektovana promena prirasta lužnjaka na istraživanim lokalitetima Ravnog Srema u scenariju SSP5-8.5. Crveni tonovi označavaju smanjenje, a zeleni povećanje prirasta.

                                                 

Sajt projekta: https://smarttogether.ilfe.org/