Вештачка интелигенција открива климатски ризик за шуме Срема

06/10/26

Храст лужњак би према климатским сценаријима могао да има 10–15% мањи прираст, а пољски јасен око 5%. Пројекат SmartTogether доноси податке који могу да помогну шумарима да на време прилагоде газдовање климатским променама.

На Шумарском факултету Универзитета у Београду 29. септембра 2026. године одржана је завршна радионица пројекта SmartTogether. Скуп је отворио декан Факултета, проф. др Бранко Стајић, који је уједно и координатор пројекта за Факултет. Целокупан пројекат је представио руководилац др Срђан Стојнић са Института за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада. Пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма ДИЈАСПОРА 2023.

   

Обраћања на радионици пројекта SmartTogether на Шумарском факултету, 29. септембра 2026. године.

SmartTogether се бави развојем климатски паметног шумарства кроз праћење виталности стабала у готово реалном времену, у циљу поузданијег одлучивања у газдовању и заштити плавних шума. На радионици су кроз седам презентација приказане специфичности пројекта, екологија шума лужњака и јасена, хиперспектрално и 3D праћење структурног стреса, циклус угљеника и емисије CO₂ из земљишта, примена вештачке интелигенције у моделовању прираста, анализа изотопе угљеника као извор сазнања о фотосинтези и пренос знања у праксу.

Радионица је окупила више од 30 учесника: представнике шумарских института и факултета, студенте, приватна и државна предузећа за газдовање шумама. Присуствовали су представници Управе за шуме, ЈП „Војводинашуме“, НП „Ђердап“, организације Foresteducon и Ecoforestry. Овај сусрет истраживача и праксе отворио је простор за разговор о примени резултата у конкретним условима газдовања.

Лужњак са већим пројектованим падом прираста од пољског јасена

Неке од најважнијих резултата представили су др Марко Казимировић и проф. др Бранко Стајић у оквиру радног пакета WP3. Модели за шуме Равног Срема, засновани на пет климатских модела CMIP6, указују на смањење прираста лужњака од око 13% у оба анализирана сценарија. За пољски јасен пројектовани пад износи 6,4% у сценарију SSP2-4.5 и 4,8% у сценарију SSP5-8.5.

Реч је о моделским пројекцијама до 2100. године у односу на моделовани прираст у историјским климатским условима. Резултати се разликују међу локалитетима, па су познавање станишта и доступности воде пресудни за њихову примену. Израженија осетљивост јасена на станишне услове у овом истраживању није значила и већи пројектовани пад његовог прираста.

Анализа је обухватила 1.199 стабала у 74 чисте и мешовите састојине. Подаци из годова повезани су са климатским, земљишним и хидролошким карактеристикама. Међу испитиваним приступима, комбинација модела Random Forest и XGBoost дала је најтачније предикције за обе врсте, показујући како вештачка интелигенција може да подржи процену будућег раста шума.

Пројектована промена прираста лужњака на истраживаним локалитетима Равног Срема у сценарију SSP5-8.5. Црвени тонови означавају смањење, а зелени повећање прираста.

                                                 

Сајт пројекта: https://smarttogether.ilfe.org/