ОДРЖАН ЗАВРШНИ СКУП И УРАЂЕН ИЗВЕШТАЈ О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА’’УТИЦАЈ КЛИМЕ НА РАСТ, ВИТАЛНОСТ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ХРАСТА КИТЊАКА НА ПОДРУЧЈУ СЕВЕРОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ’’

23/10/25

Конкурсoм за расподелу подстицаја за унапређење система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју у 2024. години, средствима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за аграрна плаћања, одобрена је подршка пројекту ’’УТИЦАЈ КЛИМЕ НА РАСТ, ВИТАЛНОСТ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ХРАСТА КИТЊАКА НА ПОДРУЧЈУ СЕВЕРОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ’’, који изводи Универзитет у Београду – Шумарски факултет, под руководством проф. др Бранка Стајића.

Дана 11. септембра 2025. године одржан је Завршни скуп у Наставној бази “Гоч“ Шумарског факултета Универзитета у Београду, предвиђен активностима наведеног пројекта. На скупу, на којем је било 31 учесник, презентовани су неки од коначних и неки у том моменту прелиминарни резултати пројекта. 

Као један од резултата Пројекта урађена је и штампана брошура у 500 примерака, у којој су у најкраћем сумиране неке од најважнијих резултата и информација од значаја за промоцију пројекта и финасијера.

Најзначајнији резултат пројекта јесте израђена студија ’’Утицај климе на раст, виталност и распрострањеност храста китњака на подручју североисточне Србије’’, публикована у 100 примерака, која ће бити распоређена Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Шумским газдинствима ЈП „Србијашуме“ и НП “Ђердап“ на чијим територијама је вршено истраживање, као и другим заинтересованим корисницима пројекта.

У циљу реализације циља пројекта – утврђивања утицаја климе на раст, виталност и распрострањеност храста китњака, једне од наших најважнијих врста дрвећа, на подручју североисточне Србије постављено је укупно 47 огледних површина, на територији 7 општина (Мајданпек, Бор, Кладово, Неготин, Зајечар, Бољевац и Књажевац).   Резултати пројекта су показали да што су падавине у летњим месецима (нарочито у јулу) и температуре у месецу јулу (нешто слабији, али значајан утицај) више од просечних прираст и виталност стабала (посебно на топлијим стаништима) се значајно смањују, што води ка даљој девитализацији стабала, а у дужем периоду, уз уланчавање других штетних утицаја (штеточине ентомолошког и фитопатолошког карактера), ка сушењу појединачних стабала, група стабала или чак шума.

Део резултата је показао да на најтоплијим стаништима храст китњак не може више да поднесе увећане температуре у месецу августу и реагује додатним смањењем прираста и девитализацијом стабала.

Констатовано је да храст китњак, иако термофилна врста и као таква планирана за будућност, на подручју североисточне Србије, на најтоплијим стаништима већ показује одређене знакове девитализације и сушења, што сасвим извесно представља забрињавајућу чињеницу за све доносиоце одлука на различитим нивоима, али и цело друштво у целини. 

 Изражено повећање температура, предвиђено прогнозама базираним на сценаријима климатских промена RCP4.5 и RCP8.5, има капацитет да у значајној мери угрози стабилност и опстанак постојећих шума храста китњака на нижим надморским висинама у североисточној Србији. За шуме храста китњака на локацијама испод 350 м н.в. неопходно је идентификовати и алтернативне врсте дрвећа, које ће имати успешнији раст и развој, а њихов значај, неопходност и производно-еколошке карактеристике требају се промовисати адаптивним плановима газдовања шумама.