+

Uređivačka politika

UREĐIVAČKA POLITIKA

Časopis Glasnik Šumarskog fakulteta posvećen je temama iz oblasti šumarstva i zaštite prirode, tehnologije drveta, pejzažne arhitekture i hortikulture i ekološkog inženjeringa u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.

Časopis je pokrenut 1950. godine.

Časopis Glasnik Šumarskog fakulteta objavljuje originalne, prethodno neobjavljene radove (pregledne i originalne naučne radove, metodološke priloge i sl.). Časopis Glasnik Šumarskog fakulteta je dostupan u režimu otvorenog pristupa.

Radovi moraju biti napisani na srpskom (ćirilično pismo) ili na engleskom jeziku.

Časopis izlazi dva puta godišnje, a po potebi izdaje i specijalne ili tematske brojeve.

Arhiviranje digitalne verzije

Sve objavljene sveske časopisa arhiviraju se u digitalni repozitorijum Narodne biblioteke Srbije kao primarnu bazu punog teksta.

Obaveze urednika i redakcije

Odluke o objavljivanju rukopisa se donose isključivo na osnovu vrednosti rukopisa. Moraju biti oslobođene rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda. Prilikom donošenja odluke o objavljivanju Uredništvo se rukovodi uređivačkom politikom, vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje. Konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti donosi Glavni urednik.

Članovi Uredništva, uključujući Glavnog urednika, ne smeju biti u sukobu interesa u vezi sa rukopisima koje razmatraju. Članovi Uredništva, za koje se pretpostavi da bi neko mogao smatrati da su u sukobu interesa, ne učestvuju u postupku odlučivanja o određenom rukopisu.

Rukopisi se čuvaju kao poverljiv materijal. Informacije i ideje sadržane u rukopisima ne smeju se koristiti u lične svrhe bez izričite pisane dozvole autora.

Glavni urednik i članovi Uredništva su dužni da preduzmu sve razumne mere da autori i recenzenti ostanu anonimni tokom i nakon procesa evaluacije u skladu s procedurom u upotrebi.

Obaveze autora

Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu, što potvrđuju potpisanom i skeniranom kratkom izjavom koju u elektronskom obliku predaju zajedno sa rukopisom. Istovremeno predavanje identičnog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda, što ga isključuje iz daljeg razmatranja za objavljivanje u časopisu. Rad koji je već objavljen u celini na nekom drugom mestu ne može biti preštampan u časopisu Glasnik Šumarskog fakulteta.

Autori (koliko ih je na radu, bez ikakve podele odgovornosti među njima) snose svu odgovornost za celokupni sadržaj rukopisa. Rukopis ne sme da sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje, niti da krši prava drugih lica.

Autori su dužni da obezbede da njihov autorski tim naveden u rukopisu obuhvati samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica, njihov doprinos treba navesti u fusnoti ili posebnoj napomeni [(Priznanja (Acknowledgements)].

Obaveza je autora da u napomeni navedu naziv i kodnu oznaku naučnoistraživačkog projekta u okviru koga je rad nastao, kao i pun naziv finansirajuće institucije. U slučaju da je rad pod istim ili sličnim naslovom bio izložen u vidu usmenog saopštenja na nekom skupu (ali ne i publikovan u celosti ili većim delom u zborniku sa skupa) detalji o tome treba da budu navedeni na istom mestu.

Autori su dužni da potpuno i pravilno citiraju izvore koji su značajno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Delovi rukopisa, uključujući tekst, jednačine, slike ili tabele, koji su doslovno preuzeti iz drugih radova moraju biti jasno označeni posebnom napomenom, npr. znacima navoda, sa preciznom oznakom mesta preuzimanja (broja stranice) ili, ako su obimniji, dati u zasebnom paragrafu.

Pune reference svih navoda u tekstu (citata) moraju biti navedene u zasebnom odeljku (Literatura ili Reference) i to na jednoobrazan način, u skladu sa citatnim stilom koji časopis koristi. U odeljku Literatura navode se samo citirani, a ne i ostali izvori upotrebljeni prilikom pripreme rukopisa.

U slučaju da autori otkriju važnu grešku u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da momentalno o tome obaveste Glavnog urednika i da sarađuju na tome da se rad povuče ili ispravi.

Obveza je autora da u rukopisu navedu da li su u finansijskom ili bilo kom drugom bitnom sukobu interesa sa sponzorima koji bi mogli da utiče na njihove rezultate ili interpretaciju rezultata.

Predavanjem rukopisa, autori se obavezuju na poštovanje uređivačke politike časopisa Glasnik Šumarskog fakulteta.

Plagijarizam

Glasnik Šumarskog fakulteta ne objavljuje plagirane radove. Uredništvo polazi od stava da je plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog doprinosa i njihovo predstavljanje kao svojih, grubo kršenje naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagiranje obuhvata:

  • doslovno (reč po reč) ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno, radi prikrivanja izvora, parafraziranje delova tekstova drugih autora bez jasnog naznačavanja izvora, čak i ako se radi o sopstvenim već objavljenim radovima (autoplagijat), na način opisan pod Odgovornosti autora (link);
  • kopiranje jednačina, podataka ili tabela iz drugih dokumenata bez pravilnog naznačavanja izvora i/ili bez dozvole izvornog autora ili nosioca autorskog prava;
  • u rezultatima i zaključcima nema mesta ni za jedan, ma kako kratak, citat ili interpretacije preuzete od drugih autora, jer su ti delovi rezervisani isključivo za data istraživanja i autore koji su ih sproveli;
  • ako je predati rad već objavljen na drugom mestu i na drugom jeziku pod izmenjenim naslovom, autor(i) su dužni da o tome obaveste Uredništvo i objasne razloge za ponovno objavljivanje.

Rukopis u kome se utvrde jasne indicije plagijarizma (korišćenje tuđih reči i njhovo predstavljanje kao svojih) biće automatski odbijen. U slučaju da se plagijarizam otkrije u već objavljenom radu, rad će biti opozvan (povučen) u skladu sa procedurom opisanom pod Politika povlačenja (link).

Obaveze recezenata

Recenzenti su dužni da kvalifikovano i u zadatim rokovima dostave Glavnom uredniku ocenu naučne, odnosno stručne vrednosti rukopisa. Recenzent vodi posebnu brigu o stvarnom doprinosu i originalnosti rukopisa. Recenzija mora biti sasvim objektivna. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.

Recenzenti ocenjuju rukopise u odnosu na usklađenost sadržaja s profilom časopisa, značaj i korisnost sadržaja, adekvatnost primenjenih metoda, naučnu vrednost sadržanih informacija, stil izlaganja i opremljenost teksta. Recenzija ima standardni format koji obuhvata ocene pojedinih dimenzija rada, opštu ocenu i zaključnu preporuku.

Recenzent ne sme biti u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko takav sukob postoji, recenzent je dužan da o tome pravovremeno obavesti urednika.

Ako recenzent smatra da nije kvalifikovan da proceni dati rad, može da odbije njegovo recenziranje, uz eventualnu preporuku lica koje je u većoj meri kvalifikovano za to.

Recenzenti treba da otkriju moguće nedolično ponašanje autora pri objavljivanju datog rukopisa (plagijat, dvostruko publikovanje, replika istraživanja i druge vrste povrede moralnih i etičkih standarda od strane autora rukopisa) i na to upozore Glavnog urednika. Takođe treba da prepoznaju relevantne izvore koji u radu nisu uzeti u obzir. Mogu da preporuče citiranje određenih referenci, ali ne i da zahtevaju citiranje radova objavljenih u časopisu Glasnik Šumarskog fakulteta ili svojih radova, ako za to ne postoji opravdanje.

Od recenzenata se očekuje da svojim sugestijama unaprede kvalitet rukopisa. Ako ocene da rad zaslužuje objavljivanje uz korekcije, dužni su da preciziraju način na koji to može da se ostvari.

Rukopisi koji su poslati recenzentu moraju se smatrati poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste materijal iz rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora.

Postupak recenzije

Recenzenti

Glasnik Šumarskog fakulteta primenjuje postupak dvostrukog anonimnog recenziranja svih radova. Svaki rukopis recenziraju dva recenzenta. Recenzenti deluju nezavisno od autora i jedni od drugih, a njihov identitet je međusobno nepoznat. Recenzenti se biraju isključivo prema tome da li raspolažu relevantnim znanjima za ocenu rukopisa.

Cilj recenzije je da se Glavnom uredniku pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti. Cilj je takođe da se u procesu komunikacije s Glavnim urednikom, autorima i drugim recenzentima poboljša kvalitet rukopisa.

Recenzentski proces

Rukopisi se upućuju na recenziju tek nakon inicijalne ocene Glavnog urednika da li su, s obzirom na formu i tematski delokrug, podobni za objavljivanje u časopisu. Posebna pažnja se posvećuje tome da inicijalna ocena ne traje duže nego što je neophodno.

U redovnim okolnostima postupak recenziranja traje najviše 15 dana, a samo izuzetno 21 dan. Period od prijema rada do njegovog objavljivanja traje u proseku 60 dana.

Tokom postupka recenzije Glavni urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije, uključujući i primarne podatke, ako su one neophodne za donošenje suda o rukopisu. Glavni urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih upotrebiti u druge svrhe.

Razrešavanje nesaglasnosti

Recenzenti mogu stupiti u polemiku sa autorima ili međusobno, uz posredništvo Uredništva, pri čemu je identitet svih učesnika u polemici i dalje sakriven (odvija se anonimno i samo redakcija je upoznata sa njihovim identitetom).
U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, Uredništvo proverava da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, Glavni urednik angažuje dodatne recenzente.

Dodatni recenzenti se angažuju i u slučaju kada su odluke recenzenata (odbiti/prihvatiti) međusobno oprečne ili na drugi način nepomirljive.

Konačnu odluku o kraju polemike i prihvatanju rukopisa za objavljivanje donosi isključivo Glavni urednik.

Razrešavanje spornih situacija

Svaki pojedinac ili institucija mogu da u bilo kom trenutku Glavnom uredniku i/ili Uredništvu prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave verodostojne informacije/dokaze radi pokretanja istrage.

Postupak provere iznetih dokaza odvija se na sledeći način:

  • Glavni urednik donosi odluku o pokretanju istrage;
  • tokom tog postupka svi dokazi se smatraju poverljivim materijalom i predočavaju samo onim licima koja su direktno obuhvaćena slučajem;
  • osumnjičenim licima pruža se prilika da odgovore na iznete optužbe;

Ako se utvrdi da je zaista došlo do nepravilnosti, ocenjuje se da li je reč o manjem prekršaju ili grubom kršenju etičkih standarda.

Manji prekršaji, bez posledica po integritet rada i časopisa (na primer kada je reč o nerazumevanju ili pogrešnoj primeni publicističkih standarda), razrešavaju se u direktnoj komunikaciji s autorima i recenzentima, bez uključivanja trećih lica, na neki od sledećih načina:

  • autorima i/ili recenzentima se upućuje pismo upozorenja;
  • objavljuje se ispravka rada, npr. u slučaju kada se sa spiska referenci izostave izvori koji su u samom tekstu citirani na propisan način;
  • objavljuje se eratum (npr. ako se ispostavi da je greška nastala omaškom uredništva).

U slučaju grubog kršenja etičkih standarda, Uredništvo može da preduzme različite mere:

  • objavljuje saopštenje ili uvodnik u kom se slučaj opisuje;
  • službeno obaveštava afilijativnu organizaciju autora/recenzenta;
  • povlači objavljeni rad, na način opisan pod Politika povlačenja (link);
  • izriče zabranu objavljivanja u časopisu na određeni vremenski period;
  • predočava slučaj nadležnim organizacijama i regulatornim telima radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Ove mere se mogu primenjivati pojedinačno ili istovremeno. U procesu razrešavanja slučaja po potrebi se konsultuju relevantne ekspertske organizacije, tela ili pojedinci.

Prilikom razrešavanja etički spornih postupaka Uredništvo se rukovodi i smernicama Komiteta za etiku publikovanja (COPE)

Povlačenje već objavljenih radova

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili samih autora, objavljivanja istog rukopisa u više časopisa, lažnog autorstva, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare ili bilo koje druge zloupotrebe, objavljeni rad se mora opozvati.

Rad se može opozvati i da bi se ispravile ozbiljne i brojne omaške koje nije moguće obuhvatiti objavljivanjem ispravke. Opoziv objavljuje Uredništvo, autor(i) ili obe strane sporazumno.

Opoziv ima oblik zasebnog rada koji se prikazuje u sadržaju sveske i urednički klasifikuje kao Opoziv ili Retrakcija. U SCIndeksu kao matičnoj bazi punog teksta uspostavlja se dvosmerna veza (HTML link) između originalnog rada i retrakcije. Originalni rad se i dalje čuva u neizmenjenom obliku, s tim da se vodenim žigom na PDF dokumentu na svakoj stranici označava da je članak povučen.

Opozivi se publikuju prema zahtevima COPE-a razrađenim od strane CEON-a (link) kao izdavača baze u kojoj se časopis primarno indeksira.

Otvoreni pristup

Glasnik Šumarskog fakulteta se izdaje je u režimu tzv. otvorenog pristupa. Sav njegov sadržaj dostupan je korisnicima besplatno. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju puni tekst članaka, kao i da uspostavljaju HTML linkove ka njima, bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača.

Pravo da sadržaj koriste bez pisane saglasnosti ne oslobađa korisnike obaveze da citiraju sadržaj časopisa na način opisan pod Licenciranje.

Glasnik Šumarskog fakulteta ne naplaćuje troškove objavljivanja ni autorima niti trećim stranama. Besplatne su, kako usluge prijavljivanja rukopisa i njihove obrade, tako i usluge publikovanja članaka. Ne postoje bilo kakvi skriveni troškovi.

Samoarhiviranje

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.

Autorska prava

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima. Izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci i naznači da li je delo izmenjeno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu Glasnik Šumarskog fakulteta, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Odricanje odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove Glavnog urednika i članova Uredništva časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.