+

Марко Перовић

Доцент
Телефон: +381 (11) 3053 801
Е-маил: marko.perovic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 122
Консултације: Јесењи семестар: среда 13-14 часова и петак 10-11 часова. Пролећни семестар: уторак 14-15 часова, петак 11-12 часова.

Др Марко Перовић је рођен 23. 7. 1977. у Сомбору, Република Србија. На Одсеку за шумарство, на Универзитету у Београду ‒Шумарском факултету, дипломирао је 2002. године. Магистарски рад је одбранио 2007. године, а докторску дисертацију под називом „Таксономија и утицаји станишта на карактеристике планинског јавора (Acer heldreichii Orph.) у Србији” одбранио је 2014. године, на истом факултету.

У периоду 23. 2 ‒ 23. 5. 2004, као и 26. 11 ‒ 22. 12. 2007. године, боравио је на Институту Johan Heinrich von Thünen у Хамбургу, Немачка, у циљу специјализације. На Georg-Аugust универзитету у Гетингену, Немачка, обавио је специјализацију у периоду 25. 7 ‒ 15. 10. 2010, а у периоду 8. 5 ‒ 22. 5. 2013. је боравио у Институту за биљну генетику у Фиренци, Италија, у оквиру COST међународног научног програма „Biosafety of forest transgenic trees: Improving the scientific basis for safe tree development and implementation of EU policy directives”.

Коаутор је универзитетског уџбеника „Дендрологија”, помоћног уџбеника „Практикум из Дендрологије” (2016) и приручника „Приручник за одређивање најзначајнијих аутохтоних храстова” (2012). Досад је објавио 42 научних и стручних радова.

Као члан комисије или ментор учествовао је у изради 77 дипломских и завршних радова, као и 5 мастер радова. Учествовао је у реализацији 10 научноистраживачких пројеката, као и у две COST акције.

Добро говори енглески, немачки и руски језик, а служи се француским.

Ужа научна област

дендрологија, флористика, екологија биљака,  екологија шумских заједница

Одабрани научни радови

1. Перовић, М. (2014): Таксономија и утицаји станишта на карактеристике планинског јавора (Acer heldreichii Orph.) у Србији. Докторска дисертација. Универзитет у Београду-Шумарски факултет. Бр. стр. 288
2. Перовић М. (2002): Пињол (Pinus pinea L.) у Смедеревској Паланци-нова врста за алохтону дендрофлору Србије. Proceedings of 7th Symposium of the flora of southeastern Serbia and neighboring regions. Dimitrovgrad. Str. 177.-179
3. Цвјетићанин, Р., Перовић, М. (2007): Аутохтона дендрофлора националног парка „Тара“. Зборник радова „Основне еколошке и структурно производне карактеристике типова шума Ђердапа и Таре“. Министарство науке Републике Србије, Шумарски факултет Универзитета у Београду, НП „Ђердап“ и НП „Тара“. Стр. 153.-162.
4. Perović, M, Cvjetićanin, R. (2009): Ecological and floristic characteristics of the new subassociation Aceri heldreichiiFagetum subass. carpinetosum betuli on mt. Rudnik. Glasnik Šumarskog fakulteta 100. Beograd. Str. 179-190
5.  Perovic, M, Prinz, K, Finkeldey, R, Cvjeticanin, R. (2012): Genetic variation of greek maple (Acer heldreichii Orph.) populations in the western balkan region. Allgemeine Forst- und Jagdzeitung 11-12/2012. J.D. Sauerländer’s Verlag. Bad Orb. Стр. 248-255.
6. Цвјетићанин, Р, Кошанин, О, Крстић, М, Перовић, М, Новаковић-Вуковић, М. (2013): Фитоценолошке и едафске карактеристике шума храста китњака на Мирочу у североисточној Србији. Гласник Шумарског факултета 107. Београд; 27-56
7. Цвјетићанин, Р, Кошанин, О, Перовић, М, Новаковић-Вуковић, М. (2014): Флористичке и едафске карактеристике шуме китњака и вреса (CallunoQuercetum petraeae Schlüter 1959) на подручју Малог Зворника. Шумарство 3-4/2014. Београд. Стр. 63-73
8. Новаковић-Вуковић, М, Перовић, М. (2014): Упоредна анализа флористичког састава шуме сладуна и цера и вештачки подигнуте састојине црног бора у Липовици код Београда. Шумарство 3-4/2014. Београд. Стр. 75-89
9. Перовић, М, Цвјетићанин, Р. (2015): Северноамеричке врсте у шумским културама и плантажама у Србији. Шумарство 3/2015. Београд. Стр. 75-88

10. Gazdić, M, Pejović, S, Gazdić, J, Perović, M, Caković, D. (2016): Floristic composition and ecologycal analysis of the mixed forests (beech, fir, spruce) in the management unit Bjelasica (Bjelasica Mt, Montenegro). Agriculture & Forestry. Vol. 62, 3. Podgorica. Str. 207-221