Мирјана Шијачић-Николић

Др Мирјана Шијачић-Николић рођена је 1968. године у Београду. На Шумарски факултет Универзитета у Београду уписала се 1986. године. Дипломирала је 1991. године, на Одсеку за шумарство. На Катедри Семенарствa, расадничарствa и пошумљавањa, 1992. године, изабрана је звање асистента-приправника. На Универзитету у Београду – Шумарском факултету, у звање доцента изабрана је 2001. године, у звање ванредног професора 2007. године, а у звање редовног професора  2011. године.

Током реформе наставног плана и програма на Шумарском факултету, 2010. године, иницирала је увођење предмета Конзервација и усмерено коришћење шумских генетичких ресурса, на мастер студијама, за који је написала и књигу под истим насловом. Коутор је два помоћна универзитетскa уџбеника: „Практикум из генетике са оплемењивањем биљака“ (2003 и 2013) и „Приручник из биологије за полагање квалификационих испита“ (2003, 2005, 2009, 2013). Аутор је више збирки задатака из шумарске генетике са оплемењивањем биљака, као и библиографије „In memoriam Проф. др Александар Туцовић“ (2005). Уредник је међународне монографије „Forests of Southeast Europe Under a Changing Climаte – Conservation of Genetic Resources“ у издању Springer-a (2019).

У свом досадашњем раду објавила је 315 библиографских јединица које се баве генетиком шумског дрвећа, оплемењивањем биљака, конзервацијом и усмереним коришћењем шумских генетичких ресурса и биљном производљом. Учествовала је у реализацији 45 пројеката, од којих је руководила реализацијом 18 пројеката. Учествовала је и учествује у раду 6 COST акција.

Била је члан преко 40 комисијa за одбрану дипломских/завршних радова, учествовала је у 8 комисија за оцену и одбрану магистарских радова, 25 комисија за оцену и одбрану мастер радова и у 16 комисија за оцену и одбрану докторских дисертација, при чему је седам пута била ментор при изради докторске дисертације. Учествовала је у 24 комисије за изборе у звања, при чему је 13 пута била председник комисије. Оснивач је и руководилац Лабораторије за биотехнологију на Шумарском факултету.

Специјализацију у лабораторији за биотехнологију Института за кукуруз у Земун пољу, обавила је 1999. године, где је одрадила и део истраживања везаних за докторску дисертацију. Током 2001. године била је учесник „International Training Programme on Conservation and Management of Forest Genetic Resources in Eastern Europe“ који је одражан у Аустрији (Гмунден) у организацији BMLFUW и IPGRI. Jунa 2005. године завршила је „Training Workshop on Forest Biodiversity“ (Пушкино, Москва) који је одржан у Русији у организацији Интернационалног Института за биљне генетичке ресурсе (IPGRI) и Владе Аустрије.

За редовног члана Академије инжењерских наука Србије (АИНС) изабрана је 2018. године, а 2019. године је изабрана за заменика секретара Одељења биотехничких наука. Именована је за националног координатора у EUFORGEN-у (2020). Члан је Друштва генетичара Србије.

На Шумарском факултету у Београду, била је заменик председника Већа одсека за шумарство (у два мандата), руководилац докторских студија за Област Шумарство и шеф Катедре Семенарства, расадничарства и пошумљавања (у два мандата). У периоду 2014-2016. годинe била је представник Шумарског факултета у Већу биотехничких наука, Универзитетa у Београду. Тренутно обавља функцију продекана за научноистраживачки рад и међународну сарадњу.