+

Јелена Томићевић Дубљевић

Редовни професор
Телефон: +381 (11) 3053 926
Е-маил: jelena.tomicevic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 15
Консултације:

Др Јелена Томићевић-Дубљевић је рођена 29.11.1973. године у Београду. Студије на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету, Одсеку за пејзажну архитектуру завршила је школске 97/1998. са просечном оценом 9,41. Исте године је награђена је признањем студента генерације Шумарског факултета, смера Пејзажна архитектура, а 1999. додељена јој је награда Универзитета у Београду за најбољег студента генерације Шумарског факултета. Докторску дисертацију под насловом “Towards Participatory Management: Linking People, Resources and Management. A Socio-Economic Study of Tara National Park” одбранила је 2005. године на Факултету за шумарство и заштиту животне средине, Albert-Ludvigs Универзитета у Фрајбургу у Немачкој. Др Томићевић-Дубљевић је била стипендиста Немачке Владе (2002-2004; 2008) на Институту за управљање пределима, Универзитета у Фрајбургу у Немачкој а 2009. године била је стипендиста Аустријске Владе-Austrian Exchange Service (OEAD) на Универзитету за природне ресурсе и примењене науке у Бечу, Аустрија. Др Томићевић-Дубљевић била је ангажована као регионални наставник на међународном мастер курсу из области шумарске политике и економике ‒ FOPER I & II на предмету: Rural sociology and social issues in forest management, на Универзитеу у Београду и на предмету: Communication, negotiation and public relations in the forest sector, на Шумарском факултету Универзитета у Сарајеву. Др Јелена Томићевић-Дубљевић се посебно истакла у менторству и ко-менторству у раду са кандидидатима на издради дипломских радова. У периоду од 2009. до 2013. године њени студенти су пет година за редом освајали награду Привредне коморе града Београда  у категорији најбољи дипломски рад.

У звање редовног професора Др Томићевић-Дубљевић изабрана је 21.03.2018. године. У периоду од 01. октобра 2012. до 01. фебруара 2013. године обављала је функцију продекана за наставу Шумарског факултета Универзитета у Београду. Активно је учествовала у раду тела и комисија Факултета, руководила радом Института за пејзажну архитектуру и хортикултуру а од 2019. године члан је Већа научних области биотехничких наука. Била је рецензент више научних радова за различите светске часописе: Urban forestry & Urban greening, Environmental Management, Small Scale Forestry, Environmental Engineering and Management Journal, Ecology and Society али и за водећи часопис националног значаја Гласник Шумарског факултета. Члан је Светске организације за конзервацију земљишта и вода (WASWC), као и Удружења за пејзажну хортикултуру Србије.

Аутор преко 100 научних радова. Била је и ангажована на више националних и међународних научних и стручних пројеката. Од септембра 2020.године ангажована је на пројекту Biocities research agenda пројецт, финансиран од стране EFI Network Fund. Говори енглески и служи се немачким језиком.

Ужа научна област

Пејзажна архитектура и хортикултура

Област истраживања

Управљање пределима (управљање заштићеним природним добрима, управљање урбаним шумама), социо-економским аспекти у пејзажној архитектури, учешће јавности у области пејзажне архитекутре, утицај зеленила на здравље урбане популације

Ангажовање у настави

Основне академске студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Мастер академске студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Мaстер академске студије на енглеском језику

Акредитација 2021

Докторске студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Одабрани научни радови

  • Tomićević-Dubljević J., Erg S.C.B., Dimović D. (2020) Management of Protected Areas for Sustainability. In: Leal Filho W., Azul A.M., Brandli L., Lange Salvia A., Wall T. (eds) Partnerships for the Goals. Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals. Springer, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-319-71067-9_76-1
  • Cepic, S., Tomicevic-Dubljevic, J., Zivojinovic, I. (2020). Is there a demand for collective urban gardens? Needs and motivations of potential gardeners in Belgrade, URBAN FOR URBAN GREE. 53 (2020) https://doi.org/10.1016/j.ufug.2020.126716 
  • Terkenli, TS; Bell, S; Tosković, O; Dubljević-Tomićević, J; Panagopoulos, T; Straupe, I; Kristianova, K; Straigyte, L; O’Brien, L; Živojinović, I. (2020) Tourist perceptions and uses of urban green infrastructure: An exploratory cross-cultural investigation. URBAN FOR URBAN GREE. 2020; 49, 126624
  • Jendoubi D., Hossain Md. S., Giger M., Tomićević-Dubljević J., Ouessar M., Liniger H., Ifejika Speranza Ch.  (2020) Local livelihoods and land users’ perceptions of land degradation in northwest Tunisia, Environmental Development 33 (2020) 100507
  • Vujcic, M., Tomicevic-Dubljevic J., Zivojinovic,  I.,  Toskovic, O. (2019) Connection between urban green areas and visitors’ physical and mental well-being, URBAN FOR URBAN GREE. vol. 40: 299-307.
  • Djordjevic I. Dj., Nonic D., Nedeljkovic J.S., Tomicevic-Dubljevic J., Rankovic N., Brasanac-Bosanac Lj.  (2019) Organization of the Protected Area Management in Serbia: a Comparative Analysis of Defined Groups of Managers. FRESENIUS ENVIRONMENTAL BULLETIN, (2019), vol. 28 br. 7, str. 5075-5082.
  • Vujcic, M., Tomicevic-Dubljevic J.  (2018) Urban forest benefits to the younger population: The case study of the city of Belgrade, Serbia, FOREST POLICY AND ECONOMICS, vol. 96: 54-62.
  • Tomićević-Dubljević, J., Vujčić, M. (2018) Uticaj zelenila na zdravlje urbane populacije. Zbornik predavanja, Simpozijum Pejzažna hortikultura 2018, Beograd. Udruženje za pejzažnu hortikulturu Srbije, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, 2018 pp.115 – 127.
  • Tomićević-Dubljević, J., Pavlović, M., Vujčić, M. (2018) The role of local communities for managing natural resources in the area of the Besna Kobila Mountain, Serbia, In: Zlatic, M., Kostadinov, S.(Ed.) Soil and water resources protection in the changing environment, Advances in Geoecology 45, pp. 323-334. Soil Sciences, Schweizerbart Science Publishers, ISBN 978-3-510-65418-5
  • Vujcic, M., Tomicevic-Dubljevic, J., Grbic, M., Lecic-Tosevski, D., Vukovic, O., Toskovic, O. (2017) Nature based solution for improving mental health and well-being in urban areas. Environmental Research, 158, 385–392.