+

Јована Петровић

Доцент
Телефон: +381 (11) 3053 922
Е-маил: jovana.petrovic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 11 (ново крило други спрат)
Консултације:

Др Јована Ж. Петровић (рођ. Стевановић) је рођена у Београду, где је завршила основну школу и Трећу београдску гимназију. Дипломирала је на Шумарском факултету Универзитета у Београду на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру 2008. године. Докторску дисертацију одбранила је 2015. године на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету. У оквиру научноистраживачког рада усмерена је на области истраживања: пејзажни инжењеринг, пејзажна архитектура и хортикултура, урбана екологија, управљање зеленим површинама, заштита животне средине и одрживо коришћење. Учествовала је у два национална научноистраживачка пројекта финансирана од стране Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије: „Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних врста у биотопима Београда” (2009–2011. год) и „Истраживања климатских промена и њиховог утицаја на животну средину: праћење утицаја, адаптација и ублажавање”, потпројекат „Украсне и инвазивне биљке у условима климатских промена ‒ утицаји и адаптације” (2011‒2016. год). У оквиру стручних усавршавања издваја се боравак у Немачкој (Nurtingen, Germany; у организацији IGRA-е), где је стекла сертификат из области подизања и одржавања кровних вртова, и међународни курс из области Управљања заштићеним природним ресурсима (у организацији Универзитета у Београду ‒ Шумарског факултета и Факултета за шумарство и заштиту животне средине Универзитета у Фрајбургу. Учествовала је на више међународних курсева и семинара чија тематика се односила на: планирање, подизање и одржавање кровних вртова, управљање заштићеним природним ресурсима, изградњу и одржавање фудбалских, голф терена и парковских травњака. Била је предавач и едукатор на више националних студентских и стручних радионица чија тематика се односила на озелењавање различитих типова урбаних површина. Члан је Удружења пејзажних архитеката Србије (УПА) и Међународног удружења за кровне вртове (IGRA).

Ужа научна област

Пејзажна архитектура и хортикултура

 

Област истраживања

Пејзажна архитектура; пејзажни инжењеринг; хортикултура; спорт и рекреација; екологија и функционалност зелених површина; урбана екологија.

Ангажовање у настави

Одабрани научни радови

  • Stavretović N., Stevanović J. (2011): Invasive plant species in lawns of Belgrade roads, African Journal of Biotehnology, Vol 10, No 65: 14450‒14464.
  • Petrović J., Stavretović N., Ćurčić S., Jelić I., Mijović B. (2013): Invazivne biljne vrste i trčci i mravi kao potencijal njihove biološke kontrole na primjeru spomenika prirode „Bojčinska šuma“ (Vojvodina, Srbija), Šumarski list, 1–2:61–69.
  • Petrović J., Stavretović N., Ćurčić S. (2016): Invazivne biljne vrste i ekološki čimbenici koji utječu na njihovo širenje na području Spomenika prirode„Obrenovački zabran“ (Centralna Srbija), Šumarski list 1-2: 45‒52.
  • Petrovic Ј., Acic S., Obratov-Petkovic D., Dajic Stevanovic Z., Ristic R., Stavretovic N. (2016): Ecological features of vascular flora on ski trails on NP Kopaonik mountain, Serbia, Fresenius environmental bulletin, Vol 25, No 8/16: 2985‒2990.
  • Petrović, J., Tomićević-Dubljević, J., Stavretović, N. (2015): Spatial use and the needs of visitors of park-forest Kosutnjak in Belgrade, , In: Pantić, R. (eds), Proceedings of XXIII International Scientific and Professional Meeting Ecological truth Eco-Ist 15, Uversity of Belgrade-Tehnical faculty Bor, Serbia:541‒547.
  • Stevanović J. (2010): Possibility of bringing roof gardens in Banovo Brdo in Belgrade, CD ROM Proceedings of First Serbian Forestry Congress „Future with Forests“, University of Belgrade-Faculty of forestry, Belgrade, Serbia:1210‒1218.
  • Jована Петровић (2015): Структурна, еколошка и социолошка истраживања травњака рекреативних површина, докторска дисертација,Универзитет у Београду ‒ Шумарски факултет (499).
  • Stavretović, N., Petrović, J., Jovanović, V. (2014): Analiza travnih površina naselja Dorćol u Beogradu, Acta herbologica, Vol 23, No 2, Unija bioloških naučnih društava, Beograd: 143‒151.