+

Милун Крстић

Редовни професор
Телефон: 011 3053894
Е-маил: milun.krstic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 130
Консултације: среда, 12‒13 часова

Проф. др Милун Крстић рођен је 1952. године у Алексинцу, Република Србија. Основну школу завршио је у месту рођења а средњу Шумарско-техничку школу у Краљеву, 1973. године. На Одсек за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду уписао се школске 1973/74. године. Дипломирао је 1978. године, магистрирао 1982, а докторирао 1989. године. На Универзитету у Београду ‒Шумарском факултету за асистента-приправника на предмету Гајење шума изабран је 1978. године, за асистента 1983. године. У звање доцента изабран је 1990. године, у звање ванредног професора 1995. године, у звање редовног професора 2000. године.

У протеклом периоду боравио је на усавршавању на више научних установа. Специјализацију у тадашњој Чехословачкој на Institutu za ekologiju šuma ‒ Lesnicka fakulta, Brno, обавио је 1984. године. На студијским боравцима био је на Шумарском факултету у Загребу 1987. године и на Кањевском заповеднику кијевског Техничког факултета 1990. године, као вођа шумарске делегације Републичке конференције младих истраживача Србије. Остварио је научну сарадњу и стручне контакте са више научних институција у иностранству, на којима је боравио више пута ‒ шумарски факултети у Софији, Брну, Москви, Скопљу, Бањалуци, и са свим шумарским факултетима на подручју претходне Југославије, Шумарски институт при Бугарској академији наука у Софији и Институт за екологију шума у Брну.

Чита и пише руски и енглески језик, служи се чешким и бугарским.

Научна делатност

У оквиру научног и стручног рада у протеклом периоду био је руководилац или истраживач у реализацији 53 научноистраживачкa пројекта из области шумарства и екологије, које су финансирали Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, Министарство шумарства и заштите животне средине Републике Србије , РЗН и СИЗ шумарства Србије, регионални ОЗН и СИЗ-ови шумарства, Фонд за шуме Србије, као и уговора у сарадњи са шумарском привредом. На међународним пројектима био је сарадник у својству ekspert in Serbia of Eurapaean project „Development of agri-food research in the Western Balkan Countries”. Project BAFN (Balkan Agri-Food Network) survey (2007‒2008); сарадник на пројекту UN FAO „GCP/YUG/003/FIN ‒ Forest Sector Development in Serbia” (2012‒2013): члан радне групе 2 – (Привредне функције шума); члан радне групе 5 – (Образовање у Србији) за израду Националног акционог програма – NŠAP, FAO Coordination Office, Belgrade; истраживач на пројекту „Biotehničke mjere zaštite i onove šuma u Republici Srpskoj” (2008). Пројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, БИХ. Научна институција реализатор пројекта: Шумарски факултет Универзитета у Бањалуци. Руководилац пројекта: др Зоран Говедар; сарадник и национални координатор COST projekta FP1301 „EuroCoppice” – Ecology and Silvicultural Management of Coppice Forests in Europe (2014‒2017). Project Coordinator prof. Gero Becker, Albert-Ludwigs-Universität Freiburg, Germany.

У свом досадашњем раду објавио је преко 340 библиографских јединица, у којима је обрађивана тематика гајење шума – обнављање и нега природних вештачки подигнутих састојина, гајење шума посебна намене, конверзија изданачких шума, мелиорација деградираних шума, екологија шума и шумских станишта. Укупан број научних радова је 230, штампани су у домаћим и у међународним часописима (и са SCI листе), или презентовани на научним скуповима у земљи и иностранству (47 међународних и 26 домаћих), на којима је имао и пленарне, позивне и уводне реферате и био модератор скупова.

Радови су цитирани у већем броју научних радова, мастер радовима, специјалистичким радовима, магистарским радовима, докторским дисертацијама, уџбеницима, монографијама и стручним књигама.

Био је члан научног одбора већег броја научних скупова у земљи и иностранству и рецензент радова у већем броју научних часописа у земљи и иностранству. У актуелном периоду члан је редакционог одбора научних часописа у земљи и иностранству: „Шумарство” Београд, „Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци”.

Био је ментор великог броја дипломских и завршних радова, затим специјалистичких радова, мастер радова, магистарских радова и докторских дисертација. Био је члан бројних Комисија за оцену и одбрану дипломских и завршних радова, специјалистичких радова, мастер радова, магистарских радова и докторских дисертација. Био је члан бројних комисија за изборе у наставна и научна звања у земљи и иностранству.

Тренутно се под његовим менторством реализује једна докторска дисертација на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету и осам мастер радова. Први урађен и одбрањен мастер рад на Шумарском факултету Универзитета у Београду је под његовим менторством.

Стручно-професионалне активности

Од 2002. године има статус експерта за развој и науку у области шумарства и екологије. У својству експерта био је ангажован у припреми и одржавању више семинара о газдовању буковим, храстовим шумама и вештачки подигнутим састојинама за потребе ЈП „Србијашуме”. Поседује сертификат о коришћењу GPS технологије у шумарству.

У досадашњем периоду обављао је следеће професионалне активности: био је члан Комисије за признавање, одобравање и заштиту сорти шумског биља ‒ подкомисије за тврдо лишћарско и четинарско дрвеће Савезног министарства пољопривреду; члан Комисије Министарства пољопривреде и шумарства Србије за полагање стручног испита шумарских инжењера; члан Стручне комисије за ревизију шумских основа; члан Комисије за дијагностицирање стања стабала у дрворедима и зеленим површинама у Београду; члан Комисије за газдовање парк-шумом Титов гај; консултант при радовима на озелењавању дворишта школа и одржавању зеленила; стручни саветник Центра за наставно-научне објекте Шумарског факултета по питањима која се односе на организацију, одвијање наставе и научноистраживачког рада; стручни саветник за послове из области гајења шума у оквиру наставних база Шумарског факултета у Београду.

Члан је више стручних и професионалних организација и друштава у земљи и иностранству.

У досадашњем периоду био је заменик председника Већа биотехничких наука Универзитета у Београду; шеф Катедре гајења шума; члан Управног одбора ЈП за газдовање шумама „Србијашуме”; члан IUFRO, Division 1 ‒ Silviculture; члан Управљачког комитета (MC Member) и National Coordinator COST Action FP1301 „EuroCoppice”; члан Управног одбора Удружења инжењера и техничара шумарства Србије; учесник у реализацији 11 семинара из гајења шума за шумарску оперативу Србије.

Уџбеничка и остала наставна литература

Као резултат вишегодишњег рада на извођењу наставе на предметима из уже научне области Гајење шума, аутор је или коаутор више уџбеника, скрипта, практикума, задатака за вежбе. Аутор је једног уџбеника: Гајење шума – конверзија, мелиорација и вештачко обнављање (2006). Коаутор је три уџбеника: са проф. др Љ. Стојановићем ‒ Гајење шума III ‒ обнављање и нега шума главних врста дрвећа (2000), и Гајење шума – методи природног обнављања и неговања шума (2008); са проф. др З. Говедаром ‒ Гајење шума посебне намјене (2016, у штампи). Аутор је четири скрипта (ауторизованих предавања): Мелиорација деградираних шума (2002); Гајење шума посебне намене (2008); Моделовање и ГИС у Гајењу шума (2009/10); Гајење шумских култура посебне намене (2014), а коаутор са др В. Бабић: Клима шумских и урбаних подручја Србије (2015). Аутор је Практикума за вежбе из гајења шума (1992), репринт (1995); коаутор практикума у штампи са Б. Кањевцем: Гајење шума II (20016). Аутор је задатака за вежбе са одговарајућим упутствима: Задаци за вежбе из Гајења шума 1 (1985); Задаци за вежбе из Шумарских мелиорација и Гајење шума II (2001). Аутор је мултимедијалних садржаја, које се, у виду видео‑бим презентација, користе за предавања и вежбе из предмета уже научне области Гајење шума.

Др Милун Крстић аутор је две монографија националног значаја: „Китњакове шуме Ђердапског подручја – стање и узгојне мере (2003), Академска мисао, Београд, стр. 1‒136; „Изданачке букове шуме североисточне Србије”, са сарадницима у одређеним поглављима (2005), Шумарски факултет ‒ Београд, Институт за шумарство – Београд, стр. 1‒206. Коаутор је 16 посебних поглавља у оквиру више монографија, између осталих у две водеће монографије националног значаја: монографија „Буква (Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.) у Србији“, (2005), стр. 1‒517, Удружење шумарских инжењера и техничара Србије, Шумарски факултет Универзитета у Београду; монографија „Храст китњак у Србији”, (2007) стр. 1‒497, Универзитет у Београду – Шумарски факултет, Удружење шумарских инжењера и техничара Србије. Коаутор је посебног поглавља „Развој гајења шума” у монографији „Шумарство и прерада дрвета кроз векове”, (1992) СИТ Србије, Београд, стр. 40‒47.

Област истраживања

Гајење привредних шума – природно и вештачко обнављање, нега шума, конверзија изданачких шума, мелиорација деградираних шума и биомелиорација шумских станишта; 
Утицај еколошких фактора на шуму и шуме на еколошке факторе, биоекеолошке особине шумског дрвећа;
Гајење шума посебне намене – заштитно-мелиоративних шума и шума посебног значаја;

Узгојна аналитика – моделовање, визуелизација и симулација узгојних радова и мера;

Климатско-вегетацијске карактеристике подручја.

Ангажовање у настави

Проф. др Милун Крстић је ангажован је на већем броју предмета на свим нивоима студија у оквиру студијског програма Шумарство, као и предмета Екологија гајења шума на студијском програму Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса.

У оквиру наставног плана и програма на Шумарском факултету иницирао је увођење нових предмета, разрадио наставни програм и припремио одговарајућу наставну литературу за обавезни предмет: Шумарске мелиорације (1998 године), касније промењен у назив Гајење шума II (2002. год.); при прилагођавању студијског програма Болоњском систему образовања изборне предмете: Гајење шума посебне намене, Узгојна аналитика, Моделовање и ГИС у гајењу шума (2006, 2008); као иницијатор, сарадник и наставник са др В. Бабић нових предмета: Клима шумских и урбаних подручја Србије, Примењена екоклиматологија у гајењу шума (2012).

На Центру за мултидисциплинарне студије у Београду био је ангажован за извођење наставе на последипломским студијама из предмета Мелиорација и ревитализација шумских екосистема на смеру „Управљање животном средином”. Одржао је више предавања по позиву на Шумарском факултету у Бањалуци.

Руководилац је мастер и докторских студија из уже научне области Гајење шума на Шумарском факултету.

У актуелном акредитационом циклусу студијског програма, на основним, мастер и докторским студијама, ангажован за извођење наставе на већем броју предмета из уже научне области Гајење шума:

Основне студије

  1. Екологија гајења шума и гајење шума 1 – обавезни предмет
  2. Гајење шума 2 ‒ обавезни предмет
  3. Гајење шума посебне намене – изборни предмет
  4. Клима шумских и урбаних подручја Србије – изборни предмет

Мастер студије

  1. Методи и технике истраживања у Гајењу шума – обавезни
  2. Гајење шума 2 ‒ обавезни
  3. Гајење шума посебне намене ‒ изборни
  4. Узгојна аналитика ‒ изборни
  5. Примењена екоклиматологија у гајењу шума ‒ изборни

Докторске студије

  1. Гајење шума брдско-планинског подручја ‒ изборни
  2. Гајење шума посебне намене ‒ изборни
  3. Узгојна аналитика ‒ изборни
  4. Примењена екоклиматологија у гајењу шума ‒ изборни

Одабрани научни радови

  1. Krstic, M.(2008) Effect of the local heat potential on the distribution of sessile oak forests. Biotechnology & Biotechnological Equipment, Volume 22, No 3, pp. 804-809. Publisher: Diagnosis Press, Sofia, Bulgaria.
  2. Krstić, M., Aleksić, P., Stavretović, N., Cvjetićanin, R., Bjelanović I. (2013) Effects Of Soil Preparation On Success Of Artificial Beech Regeneration In Areas Infested By Weed Plants On Južni Kučaj Mountain. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 65 (2). 621-629.
  3. Krstić M., Cvjetićanin R., Smailagić, J., Govedar Z. (2014) Climate-vegetation characteristics of Kopaonik mountain in Serbia. Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, Vol. 9, No. 3, p. 135 – 145.
  4. Krstić, M., Stojanović, LJ., Rakonjac Lj. (2010) The tasks of siviculture in regard to the curent climate change. International Scientific Conference “Forest ecosystems and climate changes“. Institute of Forestry Belgrade, March 9-10thPlenary lectures pg. 117-130. Chief Editor: Ph.D Ljubinko Rakonjac.
  5. Krstic M.,Govedar Z. (2012) Tasks of silviculture with special emphasis on the conversion of degraded forestsIvited paperInternational Scientific Conference: Forestry science and practice for the purpose of sustainable development of forestry – 20 years of the Faculty of forestry in Banjaluka. Plenary lecture. Proceedings, 447-464. Banja Luka, Republic of Srpska/B&H. 1th – 4th November.
  6. Krstić, M.(2003) Kitnjakove šume Đerdapskog područja – stanje i uzgojne mere. Monografija. Akademska misao, Beograd.
  7. Руководилац научно-истраживачког пројекта: БТН.361004 „Унапређење производње дрвних сортимената у изданачким храстовим шумама“. Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије (2005-2007).
  8. Stojanović, Lj., Krstić, M. (2000) Gajenje šuma III – Obnavljanje i nega šuma glavnih vrsta drveća. Univerziteski udžbenik, Finegraf, Beograd, str. 1-250.
  9. Krstić, M. (2006) Gajenje šuma – konverzija, melioracija i veštačko obnavljanje. Univeziteski udžbenik. Planeta print, Beograd, str. 1-375.
  10. Stojanović Lj.,Krstić, M.(2008) Gajenje šuma – metodi prirodnog obnavljanja i negovanja šuma. Univeziteski udžbenik. Planeta print, Beograd, str. 1-365.