+

Раде Цвјетићанин

Редовни професор
Телефон: +381 (11) 3053 850
Е-маил: rade.cvjeticanin@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 123
Консултације: Понедељком од 13 часова; Средом од 13 часова

Др Раде Цвјетићанин рођен је 9. 10. 1958. године у Висућу, општина Удбинa, Република Хрватска. Основну школу је завршио у Удбини 1973, а гимназију у Карловцу 1977. године. Дипломирао је 1982. године, магистрирао 1988. године, а докторирао 1999. године на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету. У звање доцента изабран је 2000. године, у звање ванредног професора 2005. године, а у звање редовног професора 2016. године.

Био је на научном усавршавању 1990. године у тадашњој Чехословачкој на шумарским факултетима у Брну и у Зволену.

За асистента на предметима Дендрологија и Шумарска фитоценологија изабран је 23. 1. 1990. године. Докторску дисертацију под насловом „Таксономија и ценоекологија балканског китњака (Quercus dalechampii Ten.) на серпентинитима централне и западне Србије” одбранио је 30. 12. 1999. године. У звање доцента изабран је 15. 7. 2000. године, а у звање ванредног професора за ужу научну област Екологија шума на предметима Дендрологија и Шумарска фитоценологија изабран је 9. 11. 2005. године, а реизабран 15. 3. 2011. године. Предмете Дендрологија и Шумарска фитоценологија држи на два студијска програма: Шумарствo и Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. На Шумарском факултету Универзитета у Београду у школској 2014/15. години на свим нивоима студија (основним, мастер и докторским) држи десет предмета, од којих су четири обавезна и шест изборних.

Објавио је, поред докторске дисертације и магистарске тезе, 90 научних и 8 стручних радова и публикација. Објавио је један уџбеник под називом „Дендрологија” (CD издање 2015. године), три различита издања практикума под називом „Практикум из Дендрологије”, први 2008, други 2010. и трећи 2015. године (CD издање). Поред практикума објавио је и „Приручник за одређивање најзначајнијих аутохтоних врста храстова (Quercus L.)” 2012. године, који користе студенти Шумарског факултета и запослени у шумарској оперативи.

До сада је био био ментор 5 докторских дисертација (3 у Републици Србији и 2 у Републици Српској ‒ БиХ), ментор 4 магистарска рада и 12 мастер радова. Био је руководилац два пројекта (1 у Републици Србији и 1 у Републици Српској ‒ БиХ).

На Шумарском факултету у Београду био је шеф Катедре екологије шума у периоду од 1. 10. 2004. до 1. 10. 2006. године, руководилац мастер студија из области Шумарство од 1. 10. 2009. до 1. 10. 2015. године, а сада је (од 1. 10. 2015. године) председник Већа Одсека за шумарство.

Изван Шумарског факултета у Београду члан је: Одбора за флору и вегетацију Српске академије наука (од 2007. године), Удружења шумарских инжењера и техничара Србије и Друштва за заштиту природног наслеђа „Arbor Magna” из Бања Луке. Био је у редакционом одбору часописа Гласник шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци у периоду од 2010. до 2013. године.

Одабрани научни радови

1. Jovanović, B., Cvjetićanin, R. (2005): Šumske fitocenoze mezijske bukve u Srbiji. Poglavlje u monografiji „Bukva u Srbiji“. Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd. Str. 123-137.

2. Cvjetićanin, R. (2006): Šumske fitocenoze Nacionalnog parka „Đerdap“. Zbornik radova „Tipovi šuma nacionalnog parka Đerdap“. Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije, Nacionalni park „Đerdap“. Beograd. str. 42-83.

3. Cvjetićanin, R., Krstić, M., Knežević, M., Kadović, R., Belanović, S. i Košanin, O. (2007): Taksonomija, ekološki uslovi i šumske zajednice hrasta kitnjaka. Poglavlje u monografiji „Hrast kitnjak u Srbiji“. Univerzitet u Beogradu-Šumarski fakultet, Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije. Beograd. Str. 59-110.

4. Cvjetićanin, R., Knežević, M., Košanin, O., Novaković, M., Perović, M. (2012): Floristic and edaphic characteristics of Balkan beech and Turkish hazel plant community (Corylo colurnae-Fagetum Jov. 1979) in national park „Đerdap“ in Serbia. International Scientifics Conference „Forestes in future sustainable use, risk and challenges. Proceedings. Belgrade, Republik of Serbia. p-217-227.

5. Cvjetićanin, R., Košanin, O., M., Janić, M., Nikić, Z., Perović, M. Novaković-Vuković, M. (2012): Floristic and ecological characteristics of beech and heather plant community (Calluno-Fagetum moesiacum Cvj. 2003) in national park „Đerdap“. International Scientifics Conference „Forestry science and practice for the purpose of sustainable development of forestry 20 years of the Faculty in Banja Luka. Proceedings.. Banja Luka, Repablic of Srpska/B&H, 1th-4th novembar 2012. P-229-243.

6. Јанковић, М., Цвјетићанин, Р. (2012): Ред Fagales Фамилија Fagaceae. Поглавље у монографији „Флора Србије 2“. САНУ. Одељење хемијских и биолошких наука. Одбор за флору и вегетацију Србије. Београд. 99-140.

7. Цвјетићанин, Р., Кошанин, О., Крстић, М., Перовић, М., Новаковић-Вуковић, М. (2013): Фитоценолошке и едафске карактеристике шума храста китњака на Мирочу у Североисточној Србији. Гласник шумарског факултета, бр. 107. Универзитет у Београду. Шумарски факулте. Београд. Стр. 27-55.

8. Lučić, A., Cvjetićanin, R., Novaković-Vuković, M., Ristić, D., Popović, A., Rakonjac, Lj., Mladenović-Drinić, S. (2013): Interpopulation variability of austrian pine (Pinus nigra Arnold) in Serbia. Genetika, Vol 45, No. 3, 641-654.

9. Krstić, M., Cvjetićanin, R., Smailagić, J., Govedar, Z. (2014): Climate-vegetation characteristics of Kopaonik Mountain in Serbia. Carpatian Journal of Earth and Environmental Sciencies. Volume 9, 2014-Number 3. North University of Baia Mare, Faculty of Mineral Resources and Environmental.

10. Цвјетићанин, Р., Перовић, М. (2015): Историја дендрологије у Србији од Панчићевог дела „Дрвеће и шибље у Србији“ до данас. Зборник радова са скупа „Двеста година од рођења Јосифа Панчића“. САНУ-научни скупови, књига CLVIII, Одељење хемијских и биолошких наука, Књига 8. Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“. Београд., стр. 151-163.