+

Мартин Бобинац

Редовни професор
Телефон: 011 3053895
Е-маил: martin.bobinac@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 129
Консултације: среда, 12‒14 часова; четвртак, 12‒14 часова.

Др Мартин Бобинац је рођен 19. децембра 1958. године у Бачком Моноштору. Основну школу завршио је у Бачком Моноштору, а гимназију у Сомбору. На Одсеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1982. године. Магистарски рад је одбранио 1988. године, а докторску дисертацију 1999. године, на истом факултету. На Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету у звање доцента изабран је 2000. године, у звање ванредног професора 2011. године, а у звање редовног професора 2017. године.

У протеклом периоду боравио је на научном усавршавању у више установа. Током 1990. год. био је на научном усавршавању у тадашњој Чехословачкој, на шумарским факултетима у Брну и Зволену. Више пута је боравио на краћим студијским боравцима на Шумарском факултету у Загребу, а у оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске у периоду 2009‒2010. године је боравио на Хрватском шумарском институту. У оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе и Републике Словеније 2005‒2006. године је боравио на Институту за шумарство у Љубљани.

У свом досадашњем раду објавио је 238 библиографских јединица, од којих су 183 научни радови из области Шумарства, претежно из научне дисциплине Гајење шума.

У акредитационом периоду (Болоња 3) иницирао је увођење новог ‒ прилагођеног курса на основним академским студијама на студијском програму Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и конципирао нови обавезни предмет Основе гајења шума. На студијском програму Шумарство je конципирао нове предмете на основним академским студијама: Основе гајења низијских шума ‒ изборни предмет; на мастер академским студијама: Гајење шума I ‒ обавезни предмет и Гајење низијских шума ‒изборни предмет; на докторским студијама: Гајење низијских шума ‒ изборни предмет.

Написао је монографију „Екологија и обнова хигрофилних лужњакових шума Равног Срема”, који користи и Шумарски факултет у Загребу као наставну литературу. Аутор и коаутор је више поглавља у домаћим и међународним монографијама, а Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду на основу мишљења експертских група 2015. године утврдио је предлог да монографија: „Екологија и обнова хигрофилних лужњакових шума Равног Срема” испуњава услове за доделу категорије „Истакнута монографија националног значаја”.

Био је члан 25 комисија за одбрану дипломских радова, учествовао је у 4 комисије за оцену и одбрану магистарских радова, на Шумарском и Биолошком факултету Универзитета у Београду, Шумарском факултету у Сарајеву и Загребу, и у 2 комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на Универзитету у Београду ‒ Географском факултету и докторским студијама при Универзитету у Београду. Био је ментор 3 мастер рада, а тренутно се под његовим менторством реализује једна докторска дисертација на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету и два мастер рада.

Учествовао је у реализацији 27 научноистраживачка пројекта, од којих у 8 међународних и 19 домаћих. Руководио је реализацијом 3 међународна и 4 домаћа пројекта.

На Шумарском факултету у Београду је био секретар и заменик шефа Катедре гајења шума. Тренутно је руководилац мастер студија за област Шумарство.

Ожењен је, отац је две ћерке.

Одабрани научни радови

  1. Bobinac, M., Vučković, M. (1999): Effect of some exogenous factors on the variability of diameter increment of narrow-leaved ash (Fraxinus angustifolia Vahl) future trees on an ecologically optimal site. Ekologija (Bratislava) Vol. 18, Suplement 1. Bratislava. 31-38.
  2. Ferlin, F. Bobinac, M. (1999): Natürliche Strukturentwicklung und Umsetzungsvorgänge in jüngeren, ungepflegten Stieleichenbeständen. Allg. Forst-u. J.- Ztg., 170. Jg., 8. 137-142.
  3. Bobinac M. (2008): Savremeni pristup obnovi šuma tvrdih lišćara na području ravnog Srema. Monografija „250 godina šumarstva Ravnog Srema“. Javno preduzeće „Vojvodinašume“-Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica, Ur. Z. Tomovic, 127-136.
  4. Bobinac M., Andrašev S. (2009): Učinci uzgojnih mjera u devitalizovanoj srednjedobnoj sastojini lužnjaka (Quercus robur L.) na černozemu u Vojvodini. Šumarski list br. 9-10, Zagreb, CXXXVIII, 513-526.
  5. Bobinac M., Andrašev S., Šijačić-Nikolić M.(2010): Elements of growth and structure of narrow-leaved ash (Fraxinus angustifolia Vahl) annual seedlings in the nursery on fluvisol, Periodicum biologorum, Vol. 112, No 3, 341-351.
  6. Bobinac M. (2011): Ekologija i obnova higrofilnih lužnjakovih šuma Ravnog Srema. Monografija, Hrvatski šumarski institut, Institut za Šumarstvo Beograd, Zagreb: 1-294.
  7. Brus R., Ballian D., Bogunić F., Bobinac M., Idžojtić M. (2011): Leaflet morphometric variation of service tree (Sorbus domestica L.) in the Balkan Peninsula. Plant Biosystems, Vol. 145, Issue 2, 278-285.
  8. Bobinac M., Batos, B., Miljković D., Radulović S. (2012): Polycyclism and phenological variability in the common oak (Quercus robur L.). Arch. Biol. Sci. 64 (1), 97-105.
  9. Andrašev S., Bobinac M., Rončević S., Vučković M., Stajić B. Janjatović G., Obućina Z. (2012): Učinci prorjede u nasadu topole klona I-214 rijetke sadnje. Šumarski list br.1-2, Zagreb, 37-56.
  10. Bobinac M. (2015): Značaj šumsko-uzgojnih mjera u zaštiti šuma od požara u Deliblatskoj peščari (R. Srbija). Vatrogastvo i upravljanje požarima, 1, Vol. V, Zagreb, 32-56.