+

Мартин Бобинац

Редовни професор
Телефон: +381 (11) 3053 895
Е-маил: martin.bobinac@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 129
Консултације: среда, 12‒14 часова; четвртак, 12‒14 часова.

Др Мартин Бобинац је рођен 19. децембра 1958. године у Бачком Моноштору. Основну школу завршио је у Бачком Моноштору, а гимназију у Сомбору. На Одсеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1982. године. Магистарски рад је одбранио 1988. године, а докторску дисертацију 1999. године, на истом факултету. На Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету у звање доцента изабран је 2000. године, у звање ванредног професора 2011. године, а у звање редовног професора 2017. године.

У протеклом периоду боравио је на научном усавршавању у више установа. Током 1990. год. био је на научном усавршавању у тадашњој Чехословачкој, на шумарским факултетима у Брну и Зволену. Више пута је боравио на краћим студијским боравцима на Шумарском факултету у Загребу, а у оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске у периоду 2009‒2010. године је боравио на Хрватском шумарском институту. У оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе и Републике Словеније 2005‒2006. године је боравио на Институту за шумарство у Љубљани.

У свом досадашњем раду објавио је 276 библиографских јединица, од којих су 221 научни радови (17 у међународним часописима са SCI листе) из области Шумарства, претежно из научне дисциплине Гајење шума. Радови су му цитирани у 483 публикације (извор, Google Scholar 22.03.2021. год.), а број цитата износи 73 у часописима са SCI листе (извор, Web of Science 22.03.2021. год).

У акредитационом периоду (Болоња 3) иницирао је увођење новог ‒ прилагођеног курса на основним академским студијама на студијском програму Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и конципирао нови обавезни предмет Основе гајења шума. На студијском програму Шумарство je конципирао нове предмете на основним академским студијама: Основе гајења низијских шума ‒ изборни предмет; на мастер академским студијама: Гајење шума I ‒ обавезни предмет и Гајење низијских шума ‒изборни предмет; на докторским студијама: Гајење низијских шума ‒ изборни предмет.

Написао је монографију „Екологија и обнова хигрофилних лужњакових шума Равног Срема”, који користи и Шумарски факултет у Загребу као наставну литературу. Аутор и коаутор је више поглавља у домаћим и међународним монографијама, а Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду на основу мишљења експертских група 2015. године утврдио је предлог да монографија: „Екологија и обнова хигрофилних лужњакових шума Равног Срема” испуњава услове за доделу категорије „Истакнута монографија националног значаја”.

Био је мантор 2 дипломска рада, а члан 27 комисија за одбрану дипломских радова, учествовао је у 4 комисије за оцену и одбрану магистарских радова, на Шумарском и Биолошком факултету Универзитета у Београду, Шумарском факултету у Сарајеву и Загребу, и у 2 комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на Универзитету у Београду ‒ Географском факултету и докторским студијама при Универзитету у Београду. Био је ментор 8 мастер радова, а тренутно се под његовим менторством реализује три докторске дисертације на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету.

Учествовао је у реализацији 28 научноистраживачка пројекта, од којих у 8 међународних и 20 домаћих. Руководио је реализацијом 3 међународна и 5 домаћа пројекта.

На Шумарском факултету у Београду је био члан Савета Факултета, Наставно-научног већа, секретар и заменик шефа Катедре гајења шума. Члан је изборног већа и руководилац је мастер студија на модулу: Гајење шума.

Члан је Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, Херболошког друштва Србије, Друштва за заштиту природе Србије и придружени је члан међународне асоцијације Prosilva. Био је члан редакционог одбора часописа Acta herbologica, а сада је члан међународног уредништва часописа Vatrogastvo i upravljanje požarima и часописа Glasilo Future, а члан је савета часописа Naše šume.

Ожењен је, отац је две ћерке.

Ужа научна област

Гајење шума

Област истраживања

Гајење шума, Екологија шума

Одабрани научни радови

  1. Bobinac, M., Vučković, M. (1999): Effect of some exogenous factors on the variability of diameter increment of narrow-leaved ash (Fraxinus angustifolia Vahl) future trees on an ecologically optimal site. Ekologija (Bratislava) Vol. 18, Suplement 1. Bratislava. 31-38.
  2. Ferlin, F. Bobinac, M. (1999): Natürliche Strukturentwicklung und Umsetzungsvorgänge in jüngeren, ungepflegten Stieleichenbeständen. Allg. Forst-u. J.- Ztg., 170. Jg., 8. 137-142.
  3. Bobinac M. (2008): Savremeni pristup obnovi šuma tvrdih lišćara na području ravnog Srema. Monografija „250 godina šumarstva Ravnog Srema“. Javno preduzeće „Vojvodinašume“-Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica, Ur. Z. Tomovic, 127-136.
  4. Bobinac M., Andrašev S. (2009): Učinci uzgojnih mjera u devitalizovanoj srednjedobnoj sastojini lužnjaka (Quercus robur L.) na černozemu u Vojvodini. Šumarski list br. 9-10, Zagreb, CXXXVIII, 513-526.
  5. Bobinac M., Andrašev S., Šijačić-Nikolić M.(2010): Elements of growth and structure of narrow-leaved ash (Fraxinus angustifolia Vahl) annual seedlings in the nursery on fluvisol, Periodicum biologorum, Vol. 112, No 3, 341-351.
  6. Bobinac M. (2011): Ekologija i obnova higrofilnih lužnjakovih šuma Ravnog Srema. Monografija, Hrvatski šumarski institut, Institut za Šumarstvo Beograd, Zagreb: 1-294.
  7. Bobinac M., Batos, B., Miljković D., Radulović S. (2012): Polycyclism and phenological variability in the common oak (Quercus robur L.). Arch. Biol. Sci. 64 (1), 97-105.
  8. Bobinac M., Andrašev S., Bauer-Živković A., Šušić N. (2018): Effects of heavy thinnings on the increment and stability of a norway spruce stand and its trees between the ages of 32 and 50. Šumarski list, Zagreb, Vol. 142, No. 1–2: 33-44.
  9. Bobinac M., Andrašev S., Šijačić-Nikolić M., Bauer-Živković A., Šušić N., Jakovački M., Vukolić P.. (2019): Novi tehnološki postupak u gajenju šuma za biološku kontrolu širenja pajasena (Ailanthus altissima /Mill./Swingle). Tehničko rešenje, Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, Matični naučni odbor za biotehnologiju i poljoprivredu, Odluka od 24.01.2019. godine na zahtev ev. br. 1344/2 od 27.11.2018. godine.
  10. Bobinac M., Andrašev S., Radaković N., Šušić N., Bauer-Živković A. (2019): Izgrađenost sastojina u različitim subasocijacijama monodominantne šume kitnjaka (Quercetum petraeae Čer. et Jov. 1953.) na području severoistočne Srbije pre i posle obnove. Glasnik Šumarskog fakulteta, Beograd, 120: 9-36.
  •