Pejzažna arhitektura i hortikultura
Pogled u pejzažnu arhitekturu
Pejzaž koji nas okružuje je dinamičan i čudesan. On je izvor života, hrane, vode, ali i lepote, boja, mirisa… Stvoren je od prirode, ali i uređen od strane čoveka. Može da se kreira na mikro nivou pravljenjem mini pejzaža – vrt oko kuće, ili se na nivou grada stvara park, zeleni trg ili čitava zelena mreža koja ublažava posledice klimatskih promena, relaksira ljudsku psihu, oživljava sliku sivila grada… Pejzaž može da se kreira i na nivou regiona, uređivanjem rubnih zona gradova ili čitavih turističkih područja, vodeći računa o očuvanju sklada između prirodnog i stvorenog (kulturnog) predela, odnosno čoveka i prirode, time podižući kvalitet života ljudi.
Ko se bavi takvim kreiranjem okruženja?
Pejzažna arhitektura se temelji na razumevanju načina na koji okruženje funkcioniše i šta svako mesto čini jedinstvenim. Suštinu ove profesije čini spoj nauke, umetnosti i kulture, vizije i misli. To je kreativna profesija veština planiranja, projektovanja i upravljanja otvorenim prostorima. Svoj rad pejzažne arhitekte zasnivaju na znanjima o prirodnim naukama, politikama planiranja, dizajnu i inženjerskim znanjima. Vodeći računa o odnosima prirodnog i stvorenog, oni utiču na poboljšanje kvaliteta života ljudi, štiteći, afirmišući i unapređujući otvorene i prirodi bliske prostore (Landscape Institute, 2019).
Uklapanje čoveka u prirodu je stvorilo predivne kulturne predele Toskane, ali i veličanstvene vrtove italijanske renesanse. Davno, pre toga, mističnost mesta je inspirisala čoveka da stvori neke neobične pejzaže, kao što je poznati Stounhendž (Stonehenge) u Engleskoj. Kineska kultura koja je uzdizala prirodu na nivo božanstva, divljenje prema njoj iskazala je u kineskom vrtu, koji je svetsku slavu dobio kroz modifikovane kopije oličene u japanskom vrtu. Na drugoj strani sveta, Francuzi su stvorili pravilne geometrijske vrtove i parkove. Englezi su kopirali kineski „stil“ i stvorili „pejzažne“ parkove ispunjene pitoresknošću i romantikom, a period XX veka je stvorio varijacije pejzažnog (engleskog) pristupa kombinujući zeleno i građeno. Danas, savremeno doba stvara nove pristupe i nove kombinacije građenih i prirodi bliskih struktura, uključujući u taj proces i najsavremeniju tehnologiju.
Osmišljeno ponašanje prema okruženju i izbalansiran odnos čoveka i prirode je neminovnost. S njim se mora postupati s oprezom, uređujući ga sintezno uz upoznavanje sa svim što ga čini tako kompleksnim. Upravo je to osnovni zadatak pejzažne arhitekture, struke svesne da se načinjene greške vraćaju čovečanstvu kao bumerang. Stoga je danas težište aktivnosti u oblasti pejzažne arhitekture usmereno u pravcu zaštite i unapređenja karaktera urbanih i ruralnih predela s ciljem adaptacije na promene koje su izazvane društvenim i ekonomskim procesima, kao i procesima u životnoj sredini (klimatske promene).
Kako pejzažna arhitektura deluje?
Pejzažna arhitektura utiče na prostor na različitim prostornim nivoima, od širokog planiranja predela i regiona, preko osmišljavanja otvorenih prostora grada, do dizajniranja vrtova i balkona.
Na regionalnim prostornim razmerama pejzažna arhitektura se bavi planiranjem i uređivanjem predela. Ova oblast ima u fokusu zaštitu i unapređenje karaktera predela u planiranju prostornog razvoja na različitim razmerama (nacionalnim, regionalnim i lokalnim). Posebno aktuelno područje delovanja je izrada prostornih planova područja posebne namene za objekte zaštite prirode, izrada planova zelene infrastrukture za urbana područja kao i izrada vizuelnih procena uticaja na životnu sredinu.
Na detaljnijem nivou, deluje druga oblast pejzažne arhitekture – pejzažnoarhitektonski dizajn. Ova oblast se bavi detaljnom kreacijom različitih tipova prostora: parkova, izletišta, memorijalnih prostora, otvorenih prostora stambenih blokova i ustanova, trgova, privatnih vrtova, zelenih krovova…
Kreirajući prostorne oblike, često je potrebno saopštiti i primereno skrivenu poruku, ideju, metaforu ili simboliku. Stoga, pejzažnoarhitektonski dizajn teži da stvori kompoziciju u prostoru koja ima strukturu, funkciju, oblik i značenje. Tu kompoziciju čine raznoliki elementi prirodnih struktura -reljef, voda, a na prvom mestu biljke, kao i stvorene komponente – male građevine, zastori, mobilijar, skulpture, ali i arhitektonski objekti sa kojima je potrebno uspostaviti usklađen odnos.
Jedna od oblasti pejzažne arhitekture je i pejzažno inženjerstvo koje treba da realizuje (izgradi) zamišljeno u prostoru, kao i da vodi brigu o održavanju i negovanju pejzaža koje koristi čovek. Stvoreni pejzaž treba da živi svoj život i vremenom da dobija na značaju, naročito zbog biljaka koje svojim rastom postaju sve važnije.
Poznavanje biljnog materijala kao bitnog elementa pejzaža, njegove uloge u uspešnom dizajnu ili pravoj funkciji u prostoru, zahteva poznavanje bioekoloških osobina biljaka i procesa u njima, što pejzažnoj arhitekturi omogućava rad sa zdravim gradivnim elementima.
Od svih primenjenih umetnosti i prostorno-uređivačkih oblasti, dinamika i višedimenzionalnost su najizraženiji u pejzažnoj arhitekturi. Vremenska dimenzija pejzaža je izrazita, naročito kada strukturu prostora čine voda i biljke. Promenljivost se sagledava na dnevnom nivou, kroz igru svetlosti i senke, kroz promenu meteoroloških uslova, a isto tako je izražena dinamika sezonskih promena. Posebnu dimenziju pejzažne arhitekture čini aktiviranje čula mirisa, kao i čula sluha kroz dinamiku zvuka (žubor vode, cvrkut ptica…). Najjednostavnije rečeno – prostori pejzažne arhitekture su živi. To je osnovna specifičnost i različitost pejzažne arhitekture u odnosu na arhitekturu građevina i druge primenjene umetnosti.
Saznajte detaljnije o studijskom programu OVDE.
