+

Историјат

На иницијативу тадашњег декана проф. др Томе Бунушевца, првог проректора Универзитета у Београду са Шумарског факултета и представника Факултета у првом Савету Универзитета у Београду, 4. јануара 1960. године. Савет Шумарског факултета усвојио је Статут Шумарског факултета Универзитета у Београду којим је формиран Одсек за озелењавање насеља, први на шумарским факултетима у бившој Југославији. На овај начин је основна и по садржају врло разноврсна материја шумарства подељена на више специфичних делатности, односно наставним планом су уведене сасвим нове материје, до тада непроучаване или недовољно проучаване на Факултету. Председник Одсека био је проф. др Тома Бунушевац. Одсек је имао само једну катедру – Катедру озелењавања насеља. Први наставни план  Одсека за озелењавање насеља, који је потврђен Статутом из 1960. године, био је у примени од 1. октобра 1958. године.

Први наставни план обухватао је материју која је изучавана кроз 23 предмета са 18 до 29 часова недељно. Испити су се полагали усмено. Дипломски рад је обухватао материју једног стручног или научног проблема у виду писмене обраде. Велики број предмета у овом наставном плану био је заједнички са Одсеком за шумарство, који је и пружио највећу подршку у извођењу наставе на новоформираном одсеку, чији су наставници, посебно на нижим годинама, реализовали наставу за оне предмете које су предавали и на свом одсеку. Први наставни план је замењен 1. октобра 1961. године планом који је обухвaтао материју која је изучавана кроз 26 предмета са 22 до 29 часова недељно. По наведеном плану уведен је и страни језик.

Статутом из 1966. године утврђено је да се четворогодишња настава, као и последипломска настава, обавља на Одсеку за хортикултуру. Председник Одсека био је проф. др Тома Бунушевац. Организациону структуру Одсека сачињавале су Катедра озелењавања насеља и Катедра пројектовања паркова.


Статутом из 1973. године Одсек је постао самоуправни Институт за пејзажну архитектуру. Први шеф Института био је проф. др Слободан Стилиновић.

Од 5. априла 1988. године Факултет је био јединствена организациона јединица која обавља наставну и научноистраживачку делатност. У оквиру наставне делатности VIII-1 и VIII-2 степен стручне спреме деловао је и Одсек за пејзажну архитектуру. Организациону структуру Одсека сачињавале су Катедра за подизање зелених површина, Катедра пројектовања и уређивања паркова и Катедра за производњу украсних биљака. Називи катедара су се променили 1994. године, па су организациону структуру Одсека сачињавале Катедра за подизање и неговање зелених површина, Катедра пројектовања зелених површина и Катедра за производњу украсних биљака. Оваква организација Факултета и назив Одсека трајали су до 2002. године, када је Одсек променио назив у Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру. Организациону структуру Одсека сачињавале су катедре које су актуелне и данас: Катедра за пејзажни инжењеринг, Катедра за пејзажну хортикултуру и Катедра за планирање и пројектовање у пејзажној архитектури.

Након промене организационе структуре Факултета први председник Одсека био је проф. др Миодраг Ковачевић (2001‒2003). Председници одсека били су: проф. др Јасминка Цвејић (2003‒2007), проф. др Михаило Грбић (2007‒2009), проф. др Матилда Ђукић (2009‒2012) и проф. др Мирјана Оцокољић (актуелни председник од 1. октобра 2012. године).

Хронологија развоја Одсека у протеклих 56 година показује динамичност развоја, која је условљена праћењем потреба у пракси и трендова у науци. Значајан допринос развоју Одсека и Шумарског факултета у целини, од 1960. до 2016. године, дали су представници Одсека у Управи Факултета.

Декани:

Продекани:

АКАДЕМСКА, СТРУЧНА И НАУЧНА ЗВАЊА СТЕЧЕНА НА ОДСЕКУ ЗА ПЕЈЗАЖНУ АРХИТЕКТУРУ И ХОРТИКУЛТУРУ

У периоду од 1960. до 2016. године по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању 2006. године Одсек је ишколовао:

  • 1.757 дипломираних инжењера (први дипломирани инжењер је Славољуб Косорић ‒ 22. јун 1964. године),
  • 56 магистара наука (први магистар наука је Милан Сапунџић ‒ 22. јун 1964. године) и
  • 32 доктора наука (први доктор наука је Милан Сапунџић ‒ 23. март 1967. године).

А према европском моделу студијског програма, заснованом на Болоњском процесу, од 2006. до 2016. године:

  • 263 дипломирана инжењера (први дипломирани инжењер је Марина Зујић ‒ 24. јануар 2011. године),
  • 141 мастер инжењера (први мастер инжењер је Ана Гачић ‒ 15. јун 2009. године) и
  • 4 доктора наука (први доктор наука је Ђурђа Стојичић ‒ 2. јун 2014. године).